Nazad na sadržaj
izvorniku). Govoreći o dve faze i činu stavljanja u latenciju, piše: „Ono posle ostavljeno je da čeka [ faisait antichambre ] kako bi ono pre moglo da zauzme njegovo mesto” (Lakan, 1966, str. 197/2006, str. 161). Lakan je jasno video devalvaciju koju koncept après-coup trpi kada se svede na temporalni prilog i na linearno određivanje između dva sukcesivna događaja. Međutim, on izbegava ekonomske implikacije procesa après-coup koje se tiču prave prirode traumatskog događaja, a koje on postiže zahvaljujući svom regresivnom radu; i on samo insistira na ulozi preterane određenosti koja je uključena u verbalni lanac „putem odložene akcije [ après-coup ] svoje sekvence” (1966 [1958], str. 532/2006, str. 446). Dakle, opet je u srcu lakanovske kauzalnosti primat dat progresivnoj temporalnosti. Après-coup delovanje je, dakle, restrukturisanje prošlih događaja, resubjektivizacija nesvesne prošlosti koja se transkribuje u tvorbi nesvesnog. Lakan se, kasnije, poslužio slikom torusa kao primerom procesa après-coup . Pričanje tokom seansi pretvara se u verbalne digresije koje su neophodne zbog prisustva prekida, pukotine, podele samog subjekta u ovom torusu. Ove verbalne digresije omogućavaju torusu da postane Mebijusova traka i poruka koju je moguće izraziti. Delovanje après-coup-a se onda predstavlja izvrtanjima, preokretanjima i inverzijama ovih verbalnih digresija. Lakan je opisao psihičku kauzalnost après-coup delovanja „kao cirkularnu i nerecipročnu”, ispravno opažajući nesimetričnost/simetričnost u obratnom smislu, koja postoji između dve scene II i I, kao i u seansama između dvoje protagonista. Žan Laplanš je sledio ovu zamisao, integrišući je u svoju ličnu teoriju generalizovanog zavođenja , u kome majčinske poruke usađene u detetovo nesvesno nastavljaju da proizvode naknadna dejstva ili sukcesivne prevode zahvaljujući svojoj zagonetnoj valenci povezanoj sa njihovom seksualnom prirodom. Transfer postaje beskrajan „transfer transfera”. Celokupna francuska psihoanaliza u drugoj polovini 20. veka iskoristila je ovaj podstrek koji joj je dao Lakan. Ima mnogo francuskih pisaca koji su nastavili dubinski da istražuju pojam après-coup (Le Guan – Le Guen , 1982; Laplanš, 1989-90; Šerve, 2006, 2009, 2010; Andre, 2009), ili onih koji su koristili ovaj koncept u svom radu o psihičkom funkcionisanju, kauzalnosti, temporalnosti, itd. (Fen & Braunšvajg – Fain & Braunschweig , 1975; Fen, 1982; Grin, 1982; Gijomen – Guillaumin , 1982; Fajmberg, 1993, 1998; Nero, 1997). Nekoliko konferencija i tomova francuskog psihoanalitičkog časopisa „Revue française de psychanalyse”uzeli su „L’après-coup” za svoju temu (vidi Revue Française de Psychanalyse 1982, 46, 3, „L’après-coup”; i Revue Française de Psychanalyse 2006, 70, 3, „L’après-coup revisité”). Francuska psihonaliza u celini ne nailazi na poteškoće kada govori o ovom konceptu, često ga ograničavajući na njegove temporalne definicije.
200
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online