Nazad na sadržaj
Bernar Šerve je istakao da u poslednjoj (dualnoj) teoriji nagona regresivna privlačnost nije više podvrgnuta ograničenjima ili proverama. Regresija se više ne zaustavlja na sećanju na scenu zavođenja (Frojd, 1895) ili na povratku apsolutnom narcisizmu majčinskih nedara (Frojd, 1914c). Zatiruća regresivnost (Šerve, 2006) postaje očigledna, što u zamenu traži intervenciju imperativa inskripcije (Šerve, 2009) i psihičke razrade pod zaštitom superega. Ovo je posao koji se obavlja procesom après-coup . Ovo poslednje, dakle, nalazi svoju funkciju i razloge za svoju specifičnu dvofaznu formu u dve manifestne faze i jednoj posrednoj latentnoj fazi. Après-coup je metod raspoloživ psihičkom aparatu za izlaženje na kraj sa ovim primitivnim kvalitetom nagona koga pokreću brojne traume svakodnevnog postojanja, i za ustanovljavanje principa zadovoljstva. Da bi se ovaj zadatak ispunio, ovaj proces podeljen je na tri faze sa tri operacije. Na početku, on prati regresivni put, potom transformiše regresivnu libidinalnu ekonomiju, i konačno je usmerava u progresivnom pravcu. Ovo poslednje zatim se zabeležava u umu u obliku nagonskih impulsa koje ljudska želja i njene brojne ćudljivosti repriziraju. Inspirisano je regresivnom privlačnošću i neophodnošću da se proizvede progresivni materijal. Ispostavlja se kao model za idealno mentalno funkcionisanje i stoga kao referenca za celokupnu evaluaciju psihičkog materijala. U stvari, Šerve razvija zamisao après-coup-a kao procesa realizacije i ispunjenja svih misli i svih psihičkih produkcija; radi se o samom procesu mišljenja. Stoga je osnovni proces psihoanalitičkog lečenja ono što izlečenje čini mogućim. Zbunjeni ovom razlikom između dva pravca psihoanalitičke misli, jednog koji uključuje naknadno dejstvo i drugog koji može bez njega, autori s obe strane Lamanša pokušali su da je smanje i da je protumače. Hajdi Fajmberg (2005a,b; 2006) povezala je još après-coup sa konceptima višesmerne psihičke temporalnosti i kauzalnosti (Fajmberg, 2006, 2013), i proširila je ovaj pojam prema anticipiranoj „još nepoznatoj” budućnosti i prema Vinikotovom „Strahu od psihičkog sloma” (1963), o traumi koja se već desila u prošlosti, a koja se očekuje u budućnosti. Fajmberg je primenila ovaj prošireni après-coup na analitičko „slušanje slušanja”, gde konflikti dobijaju ponovno značenje preko spone koja se proteže kroz tri generacije (1998; 2005a,b; 2013). Neki britanski analitičari (Berksted-Brin – Birksted-Breen , 2003; Sodre – Sodré , 2007, 2005; Perelberg, 2007) naglasili su upotpunjavanje onoga što smatraju dugačkim vremenskim rasponom ( long-time span – LTS) Frojdovog originalnog Nachträglichkeit-a tokom dužeg vremenskog perioda; kao i onoga što smatraju kratkim vremenskim rasponom ( short-time span – STS) après- coup-a , „mikro promene” iz trenutka u trenutak u transferu u okviru svake seanse. Najzad, svi ovi autori pokušali su da naprave spone između Vinikotovog pojma strah od psihičkog sloma i pojma après-coup u francuskoj psihoanalizi. To pokazuje da je uvodno regresivno kretanje procesa après-coup praćeno ovim strahom.
202
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online