Nazad na sadržaj
suprotstavljenih želja i osećanja i između preteča Superega i nagona. U preedipalnim konfliktima, pretnju za dete predstavlja zamišljena opasnost gubitka objekta i gubitka ljubavi objekta. Edipalni konflikti, koji su kompleksniji, pokazuju kapacitet deteta za trijadne objektne odnose kao i druge aspekte Ego sazrevanja i razvoja. U edipalnoj fazi, pretnja za dete uključuje zamišljenu opasnost od povrede (kastracioni kompleks). Nakon toga, kroz proces internalizacije i identifikacije, zabranjene sile, prvobitno povezane sa roditeljskom kontrolom, postaju sile u umu samog deteta. Taj proces je očigledan u formiranju Superega, razvojnoj prekretnici koja se postiže rešavanjem Edipovog kompleksa. U ovoj fazi, pretnja za dete je unutrašnja osuda Superega. Dok neki konflikti bivaju delimično rešeni u toku razvoja, drugi ostaju prisutni tokom celog života i dovode do raznih stepena psihopatologije. Manifestacija konflikta menja se u zavisnosti od razvojnih nivoa, psihopatologije i kulturoloških faktora. Dečji psihoanalitičari, takođe, opisuju razvojne konflikte koji su normalni, predvidivi i obično privremeni (Tajson i Tajson, Phyllis Tyson & Robert L. Tyson , 1990). Ovo su konflikti usled sila sazrevanja u detetu, koje su specifične za normativnu fazu i dovode dete u konflikt sa njegovom sredinom. Kada se postigne internalizacija spoljašnjeg zahteva, ovaj specifični razvojni konflikt će iščeznuti i napraviće se sledeći korak ka strukturalizaciji i formiranju karaktera (ibid, str. 42-43). III. B. Ego psihologija – perspektive Psihoanalitički modeli koji pridaju veću važnost konfliktu su oni koji ističu ulogu Ega i nagona, kao klasični model i Ego psihologija. Takozvana Teorija modernog konflikta, kao savremeni naslednik Ego psihologije, konfliktu pridaje još veću važnost. Teoretičari modernog konflikta odstupaju od Frojdove strukturalne teorije da bi se fokusirali na kompromisne formacije između nagonskih derivata, anksioznosti, odbrana i pritisaka Superega. Kompromis je ishod konflikta. Kompromisi su, kao i konflikti, svuda, s obzirom na zamisao da je svaki deo uma organizovan oko kompromisne formacije: naime, oko konflikta. Teoretičari modernog konflikta, sagledavaju mentalni razvoj pre kao niz kompromisnih formacija nego kao klasičnu Frojdovu tripartitnu strukturu (Id, Ego, Superego). Cilj psihoanalitičkog izlečenja je da se pacijentu pomogne da spozna svoje nesvesne konflikte i stekne uvid u to kako se brani od nagonskih derivata zasnovanih na nesvesnim strahovima koji potiču još iz detinjstva. Zadatak analitičara je da strukturiše psihoanalitičku situaciju koja će omogućiti pojavljivanje nesvesnog konflikta i odbrane na što je moguće jasniji način, kao i da interpretira ovaj nesvesni materijal pacijentu kako bi mu pomogao da postigne adaptivnije kompromisne formacije (Abend, 2005, 2007; Arlou – Arlow , 1963, Brener – Brenner , 1982, 2002; Drak – Druck et al , 2011; Elman – Ellman et al , 1998). Ego psihologija je u početku najtešnje bila povezana sa Anom Frojd, Hajncom Hartmanom i njegovim saradnicima Ernstom Krisom, Dejvidom Rapaportom ( David Rapaport ), Erikom Eriksonom i Rudolfom Louenstajnom ( Rudolph Lowenstein ). Mnogi drugi su dali važne doprinose
27
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online