Nazad na sadržaj
Prateće studije završenih psihoanaliza podržavaju savremeno gledište da se konflikti nikad u potpunosti ne rešavaju. Čak i posle analize, konflikti ostaju aktivni i pripravni elementi u psihi pojedinca. Ono što se menja jeste sposobnost pojedinca da reaguje na buđenje konflikta na prilagodljiviji način (Papiasvili, 1995; Abend, 1998). III. Bd. Teorija objektnih odnosa i konflikt u strukturalnoj teoriji: Dorpat i Kernberg Teodor Dorpat ( Theodore Dorpat , 1976) je predložio termin ’konflikt objektnih odnosa’ za opisivanje tipa unutrašnjeg konflikta u kome učestvuje psihička struktura koja je manje diferencirana i prethodi Id–Ego–Superego diferencijaciji. Dorpatovi konflikti objektnih odnosa odnose se na pojedinčev doživljaj suprotstavljenosti njegovih sopstvenih želja i internalizovanih predstava o željama druge osobe. Na primer: „Ja ovo želim da uradim, ali bi to povredilo moju majku”. Navodeći moguće deficite Ega i/ili Superega (Gedo i Goldberg– John E. Gedo i Arnold Goldberg , 1973) i Superego formaciju nižeg stadijuma (Sandler – Joseph J. Sandler , 1960), Dorpat naglašava potrebu za hijerarhijskim modelom uma radi integrisanog razumevanja psihičkog konflikta. Na višem nivou unutrašnje diferencijacije to uključuje tripartitni model, a na nižem nivou, model objektnih odnosa, gde se Superego ne doživljava sasvim kao unutrašnji faktor, gde ’separaciona krivica’ nastaje usled nepotpune separacije između Selfa i objekta i gde proces reprezentacije još nije u potpunosti internalizovan. S obzirom da je Dorpatov pacijent govorio o „majci u mojoj glavi”, a ne o stvarnoj interakciji sa svojom majkom, taj konflikt ne bi mogao da se klasifikuje ni kao spoljašnji ni kao eksternalizovani konflikt. Kako su objektni odnosi sve više dospevali u žižu interesovanja, steklo se još originalnih napora da se integrišu teorija Ego psihologije i teorija objektnih odnosa sa implikacijama na teoriju tehnike. Jedna takva uticajna integracija u severnoameričkoj psihoanalizi potiče od Kernberga ( Otto Kernberg ). Njegova sinteza, postupno razvijana tokom trideset godina, može se posebno primeniti u vezi sa preedipalnim razvojem i patologijama graničnih poremećaja ličnosti „šireg spektra”, gde nesvesni intrapsihički konflikti nisu prosto konflikti između impulsa i odbrane. U svojim tekstovima, Kernberg (1983; 2015) objašnjava da se preedipalni konflikti odigravaju između dve suprotstavljene jedinice ili skupa samo dobrih – samo loših internalizovanih objektnih odnosa. Svaka od ovih jedinica sastoji se od Selfa i objektnih reprezentacija pod uticajem nagonskog derivata, koji se klinički ispoljava kao afektivna dispozicija. Impuls, kao i odbrana, nalaze svoje izraze kroz afektivno nadahnut internalizovan objektni odnos. Pozivajući se na Ferberna (1954), M. Klajn (1952), E. Jakobson (1964) i M. Maler (Maler, Pajn i Bergman – Mahler, Pine i Bergman , 1975), Kernberg postulira internalizaciju značajnih odnosa između Selfa i drugih kao osnovnih gradivnih elemenata u obliku dijadnih jedinica selfa i objektnih reprezentacija, povezanih afektom u kojem bivaju doživljeni, čineći osnovne infrastrukture uma. Konsolidacija i postupna integracija ovih dijadnih jedinica u kompleksnije nadređene strukture dovodi do razvoja tripartitne strukture Ega, Superega i Ida. Osnovne
31
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online