Nazad na sadržaj
Da bismo razumeli kompleksnost ideje konflikta Melanije Klajn, od suštinske je važnosti da shvatimo da su unutrašnji objekti personifikacija instinkata. Stoga, konflikt između instinktivnih želja, kako za životom tako i za smrću, stvara suprotstavljene idealne i proganjajuće unutrašnje objekte – objekte sa kojima Ego mora da stvori neki odnos. Za Klajn je analiza odnosa Ega prema unutrašnjim objektima (Superegu) u srži njene teorije psihoanalize, jer se formira oko premise neizbežnog konflikta. Iz ovog suštinskog elementa proizlazi čitava njena teorija. Prvi konflikt je unutrašnji – instinkti života i smrti i njihova emocionalna ispoljavanja, ljubav i mržnja, koji, kroz ciklus projekcije na spoljašnji svet i, zatim, introjekcije na unutrašnji svet, stvaraju ono što Frojd naziva emocionalnom ambivalencijom. Želje za životom i smrću stvaraju emocije ljubavi i mržnje koje zauzvrat stvaraju dobre i loše, idealne i proganjajuće objekte, koji su često u sukobu sa stvarnim spoljašnjim objektima. Zatim, imamo konflikt instinkata, konflikt emocija i konflikt unutrašnjih objekata; to, zauzvrat, stvara konflikt u Egu kao i sa spoljašnjim objektima, a ovaj poslednji bi se mogao nazvati konfliktom između mašte i stvarnosti. Na osnovu ovih urođenih konflikata, Klajn je izgradila teoriju razvoja između dve različite mentalne pozicije. Direktan način da razumemo ove dve mentalne pozicije je da imamo na umu da su konceptualizovane oko jedne fundamentalne stavke u psihičkom životu – ljubavi. Teorija Melanije Klajn u svojoj srži je teorija ljubavi i kako ljubav preživljava u psihi koja takođe generiše mržnju. Gorenavedeno formira primarni konflikt u mentalnom razvoju. Ovo možemo da razumemo ako imamo na umu ono što mnogi klajnijanski mislioci smatraju ključnom, neizrečenom pretpostavkom razmišljanja Melanije Klajn: da je mrzeti lakše nego voleti. Pomislite na zgradu. Mogu biti potrebne godine da se jedna takva građevina izgradi, ali se ona može sravniti sa zemljom za trenutak. Gradnja je kompleksna; uništavanje je jednostavno. Voleti objekat koji frustrira zahteva komplikovan razvoj; mrzeti objekat koji frustrira ne traži nikakav razvoj. Na osnovu ovog shvatanja, teorija Melanije Klajn prepoznaje da u nerazvijenoj psihi, iako ljubav postoji od početka, mržnja, kada se javi, dominira nad ljubavlju. Nasuprot tome, kada se um razvije dalje od ovog instiktivnog stanja, time se omogućava ljubavi da dominira nad mržnjom. Klajn naziva ove mentalno-emocionalne konfiguracije paranoidno-shizoidnim i depresivnim pozicijama i postavlja ih u razvojni odnos – paranoidno-shizoidna pozicija javlja se prva, a depresivna se razvija kasnije. Osnovni definišući element za raspoznavanje ove dve pozicije je način na koji konceptualizujemo svoje objekte i komuniciramo sa njima. U paranoidnoj poziciji, primarno smo obuzeti sopstvenim preživljavanjem i sagledavamo naše objekte kao da pomažu našem opstanku ili ga ugrožavaju. Iz ovog razloga, Klajn govori o paranoidnoj poziciji kao o narcisističkoj poziciji. U depresivnoj poziciji, definišući objektni odnos je taj da briga za preživljavanje objekta postaje važnija, ili podjednako važna, kao i samoodržanje – jer shvatamo da bez odnosa sa drugom osobom ne možemo da opstanemo. Termin, upotrebljen za svaku od pozicija, odražava prirodu uključenih odbrana. Projektivna identifikacija je takođe organizacioni princip, jer geografski postavlja objekte koji se
36
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online