Nazad na sadržaj
veoma snažan fokus na instrumentalnost kontratransfera i moćne načine na koje analitičarev proces ometa i/ili omogućava psihičku promenu kod pacijenta. Ako se, gledajući pisane radove iz oblasti odnosne psihoanalize, usredsredimo na mesto ili funkciju konflikta, važno je da napomenemo da druge terminologije i druge konceptualne preokupacije popunjavaju teorijske prostore gde bi konflikt mogao da se pojavi. Dajmen (2003) i Hofman ( Irwin Z. Hoffman , 1998), na primer, više vole termin dijalektika . Oboje se interesuju za produktivne tenzije koje se javljaju pod određenim uslovima kontradikcije, primarno između analitičara i analizanda, ali i unutra, u bilo kom od članova te dijade. Važno je napomenuti da kontradikcija nije prosto neslaganje ili razlikovanje; bolje rečeno, intrapsihički konflikt može da se izazove i razvije kroz razne interakcije, i obratno. Intrapsihički konflikt može da proizvede spoljne konflikte koji se interpersonalno proživljavaju. Za Hofmana (1998), osnovni izvor konflikta nisu ni seks ni agresija, već naš duboko konfliktni odnos prema smrtnosti. Ipak, u jednoj izrazitoj analogiji, konflikt – unutrašnji za analitičara, na samom početku – između „rada po pravilima” i spontanog rada, poredi se sa konfliktom koji doživljava dete između edipalnog rivala i voljenog objekta. Ova analogija ukazuje na to koliko svaki analitičar neminovno duguje shvatanju centralnosti seksa i agresije u konfliktu, iako ovi konflikti izbijaju u promenljivim stanjima afekta (Spezano – Spezzano , 1998), intersubjektivnom prostoru (Bendžamin – Benjamin , 1995, 1998) ili odnosnim konstelacijama (Dejvis – Davies ,1998, 2001). Bendžamin (1998) se zalaže za fluidan, promenljiv fokus na intrapsihičko i interpersonalno, gde motivacija postoji i na interpersonalnom nivou i u službi povezanosti i narcisističkih potreba. Ako ovde ima dualne teorije, ona je objektno odnosna/odnosna. Davanje prednosti terminu dijalektika nije samo retoričko. Za Hofman i M. Dajmen, dijalektika dočarava dijaloške, aktivne i interaktivne aspekte raznovrsnog karaktera konfliktnog iskustva. Dijalektika nudi smisao dijaloga između alternativa, registra mnoštva glasova, bilo horskih, harmoničnih, atonalnih ili tipa poziva i odgovora. Za M. Dajmen, forma i funkcija konfliktnog života u okviru oblasti seksualnosti svedoči o plodnosti, iznenađenju, preterivanju i nesmanjivoj teškoći. S druge strane, konflikt je prebačen u fusnotu u Sternovoj (1997) knjizi, u kojoj autor objašnjava da odsustvo eksplicitne upotrebe termina konflikt signalizira njegovu upotrebu kao pozadinske pretpostavke za koju postoji neformalnije zanimanje nego za promenljiva stanja psihičkog iskustva. Ovo je vrlo slično upotrebi koju ovom terminu pripisuju Bromberg ( Philip Bromberg , 1998) i Dejvis (1998, 2001). Konflikt se, po Brombergu, obično javlja u kontekstu disocijacije (vidi Smit, 2000a, za diskusiju o preseku i razlikama između disocijacije i konflikta u Brombergovom radu). Brombergov radni model naglašava ekspanziju iskustvenog odnosnog polja, tako da konflikt postaje razaznatljiv. Stern smatra da je konflikt ostvarenje, jer nagoveštava trenutak kada ne-Self postaje Self. I onda, kada konflikt postane moguć, u vezi sa materijalom koji je bio disociran, može da se odigra proces pregovaranja između tek skovanog Self stanja i drugih Self stanja. Ono što je bilo nezamislivo sada se može zamisliti i osetiti, i sada se može razmatrati šta u vezi s tim da se radi. Pre toga, dok je taj materijal bio disociran, nije ga bilo moguće ni
43
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online