Nazad na sadržaj
zamisliti ni osetiti, pa tako – šta da se radi u vezi s tim – nije moglo ni da se javi kao pitanje. U kasnijim publikacijama, naročito u članku „Oko samo sebe vidi” iz 2004. godine, Stern je izložio ideju da je po teoriji uma zasnovanoj na disocijaciji, konflikt ostvarenje, a ne neizbežnost. Međutim, iz ove perspektive, nesvesni konflikt smatra se nemogućim. Sa nesvesnim kao neformulisanim, ništa u nesvesnom nema dovoljno strukture da bi bilo u neskladu sa nečim drugim. Sa ove tačke gledišta, možda ideja nesvesne fantazije (Frojdove i M. Klajn, prim. prev.) takođe treba da se revidira, ako se odnosi na bilo šta što je istovremeno nesvesno i strukturisano. Ukoliko je nesvesno neformulisano, nesvesno značenje nije forma ili struktura, već razvojna mogućnost – ono što bi moglo da postane svesno iskustvo. Ova ideja je povezana sa disocijacijom, koja je u Sternovim referentnim okvirima nesvesno insistiranje, iz nesvesnih odbrambenih razloga, na održavanju iskustva u njegovom mogućem ili neformulisanom stanju. Disocijacija je nesvesno odbijanje da mislimo, da stvaramo značenje. Dakle, disocirano iskustvo jednostavno ne može da bude u konfliktu sa bilo kojim drugim delom uma, zato što još nije dostiglo vrstu simbolične forme ili realizacije, u kojoj bi moglo u njemu da stupa u konflikte. Konflikt je prisutan između dvoje ljudi, nije unutrašnji ni jednom ni drugom umu. Dva uma su kao dva dela pravilno razbijenog tanjira: oni se uklapaju, ali svaki partner ima samo jedan njegov deo. U zaključivanju odigravanja, spoljašnji konflikt postaje unutrašnji u umu jednog od učesnika i to izaziva slično događanje u drugom umu. Ovo je način na koji će se unutrašnji konflikt prvi put dogoditi. Upravo zbog toga je svesni konflikt ostvarenje. Stern, Dejvis i Bromberg postavljaju konflikt unutar modela višestrukih i promenljivih Self stanja, gde biva proživljavan u disociranim i iskustvima bez kontinuiteta, u prekidima i nastavljanju preživljavanja. Spoznaju unutrašnjeg konflikta, u Brombergovom tretmanu omogućava stvaranje interpersonalnog polja, u kome analizand može da toleriše da ga druga osoba vidi i može da pozajmi i apsorbuje tu opservacijsku sposobnost. Svest o konfliktu je svojstvo koje se pomalja iz ove vrste odnosnog rada i zahteva da se uspostavi stanje interpersonalne sigurnosti koja je potrebna da bismo disocirani materijal mogli da držimo u svesti. Pažnja koju Dejvis poklanja nesvesnom konfliktu nijansirano je usklađivanje sa promenljivim formama identifikacija (delimičnim i celokupnim), koje se odigrava u raznim permutacijama u analitičkom odnosu. Jedna od njoj svojstvenih slika je slika kaleidoskopa koja sugeriše raznovrsno, promenljivo iskustvo višestrukih identifikacija, kao i suptilnih promena koje donosi iskustvo konflikta, što vodi do radikalne reorganizacije. Konflikt leži između takvih promenljivih stanja. U Aronovoj ( Lewis Aron , 1966) koncepciji zajedničkog stvaranja smisla, konflikt bi mogao da se javi iz dva izvora: iz podeljenih iskustava subjektivnosti koja dolaze iz interakcije i simbolizacije, ili iz iskustava prepoznavanja i samoće koja nastaju u raznolikim interakcijama (Bendžamin 1995, 1998; Slavin i Krigman – Slavin i Kriegman , 1992). Jedan tip akutnog konflikta, iz Aronove perspektive, nalazi se u interpersonalnom i intrapsihičkom području analitičara i
44
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online