Nazad na sadržaj
odvezivanja je na delu unutar psihičkog aparata. Novorođenče teži da prevede zavodljive, enigmatske poruke odraslog, ne dozvoljavajući suviše veliko odvezivanje stimulusa. Od tada se bitka za vezivanje vodi protiv unutrašnjeg drugog – nesvesnog i njegovih izdanaka (Laplanš, 2004). Andre Grin ( André Green , 1975, 1998) i njegove konceptualizacije ʼmrtve majke’, ʼrada negativaʼ, ʼanalitičkog objekta’, dinamične međusobne povezanosti između objekta i nagona, intrapsihičkog i intersubjektivnog, ʼantagonističke saradnje’ između reprezentacije i afekta, čvrsto su ukorenjene u pojam ili lokalizovanog psihičkog konflikta, ili opštijih stanja konflikta. Grin je predložio skupljanje takvih mehanizama odbrane kao što su potiskivanje, spliting, odricanje, zaplena ili odbacivanje i negacija, u njegovoj formulaciji koncepta rada negativa , jer ih sve vidi kao razradu prototipa potiskivanja. Prema njegovom poimanju, svi oni predstavljaju presudu i prihvatanje ili odbijanje: pitanje čiji je odgovor da i/ili ne. Ovo pitanje može da se zasniva na različitim kontekstima, da se bavi različitim materijalima (instinktivnim impulsima, afektima, reprezentacijama, percepcijama, rečima itd.). Među različitim mehanizmima odbrane, ova grupa se razlikuje od drugih, jer njeni činioci direktno podrazumevaju bazičan izbor prihvatanja ili odbijanja u svesti derivata koji su ukorenjeni u nesvesno ili Id. Pišući o graničnim psihotičnim pacijentima, Grin navodi dva mehanizma koji vode ka psihičkom slepilu : somatsko isključivanje, gde regresija razdvaja konflikt od psihičke sfere ka somi, i proterivanje (konflikta) kroz akciju, njegov psihomotorni pandan. Dodatno, spliting i dekateksija predstavljaju dilemu graničnih pacijenta o zabludi ili smrti (psihičkog procesa). Ovde, povećana pažnja na suptilnost komunikacije, optimalni balans između nenametljivog prisustva i odsustva, sa analitičareve strane dozvoljava da se pojave potencijalna simbolizacija i proces reprezentacije. Nastavljajući i šireći učenja Frojda, Vinikota i Lakana, Pjera Olanjije ( Piera Aulagnier ) je u svojoj teoriji dečjih psihoza identifikovala tri nivoa reprezentacija: primalni piktorgram (slikovno pismo), primarni proces fantazije i sekundarni proces ideacije. Primarni proces se aktivira da simbolizuje i reprezentuje prepoznavanje postojanja prisustva i odsustva drugog tela. U ovoj funkciji, on se sukobljava sa primalnim procesom (slikovno pismo, koje su kreirali sami za sebe), koji prepoznaje samo jedan psihički prostor. Funkcija primarnog procesa fantazije je da razreši ovaj konflikt (2001, str. 40-42). U svojoj studiji „Agieren” Džojs Makdugal ( Joyce McDougall , 1980) piše da engleski prevod acting out tačno odražava dvojaki pojam ekonomskog poretka: prvo se nešto postavlja izvan (sebe ili analitičke situacije), a što bi trebalo da bude sačuvano i prema čemu bi trebalo da se odnosi psihološki; sledstveno, tenzija se prazni ili odstranjuje, tako da ne ostaje ništa od unutrašnjeg konflikta. Anksiozni ili depresivni afekti, koji bi inače mogli da prevladaju kapacitet osobe da izađe na kraj sa njima, drže se van svesnog. U teoriji Makdugalove, mehanizam ʼzaplene’ se približava Frojdovom ’odbacivanju od psihe’ (različitom od potiskivanja ili poricanja) koji posreduje u ekonomskom manevru acting out-a i pražnjenja tenzije. U svom istraživanju psihosomatskih fenomena, Džojs Makdugal opisuje da se psihički konflikt poriče i izbacuje iz
49
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online