Nazad na sadržaj
psihe, da bi se umesto toga ispraznio kroz telo i njegovo somatsko funkcionisanje. Ona dalje razvija teoriju da se na početku psihičkog života telo doživljava kao objekat koji pripada spoljnom svetu. Ovo stanje percepcije nastavlja da postoji u životu snova i određenih psihotičnih stanja, u kojima se celo telo ili „određene zone i funkcije tretiraju kao nezavisni entiteti, koji pripadaju, ili su pod dominacijom, Drugog” (Makdugal, 1980, str.419).
IV. UPOTREBA KONCEPTA U LATINSKOJ AMERICI
U Latinskoj Americi, više obogaćujućih doprinosa na polju posledica psihičkog konflikta , kako u strukturisanju psihičkog aparata, tako i na polju kliničkih manifestacija i teorije tehnike, ostvareni su kroz kreativnu sintezu teorija Frojda, Melanije Klajn, Biona i nelakanijanskih francuskih autora – pre svih Laplanša, Grina, Olanjijeove i Makdugalove. Mada je teorija konflikta uočljiva u Pišon-Rivijeovoj ( Enrique Pichon-Rivière ) Perceptualnoj operacionalnoj referentnoj shemi (ECRO), Rakerovoj ( Heinrich Racker ) Teoriji konkordantnog i komplementarnog kontratransfera i u Libermanovoj ( Lieberman ) Teoriji komunikacije (Borenstejn, 2014), najrelevantniji primeri razmišljanja latinoameričkih autora o konfliktu mogu biti ilustrovani doprinosima autora kao što su Anhel Garma ( Angel Garma ), Arnaldo Raskovski ( Arnaldo Rascovsky ), Maurisio Abadi ( Mauricio Abadi ) i Norberto Karlos Maruko ( Norberto Carlos Marucco ). IV. A: Anhel Garma Za Anhela Garmu, osnovni konflikt dešava se između Ega i Superega. U svojoj konceptualizaciji konflikta, on prati ideju Frojda u „Ego i Id”, gde je težina neuroze proporcionalna strogosti Superega. Dalje, ako je san model konstitucije svake transakcije, promena u koncepciji kreacije sna nepobitno će imati posledice na mehanizam epigenetske teorije simptomatologije. Garma pravi izmene u načinu „konfirmacije” sna iz perspektive strukturalne teorije. U stanju spavanja, Ego je u regresiji, i kao posledica toga, popušta cenzura koja, inače, tokom dana drži sadržaje Ida nesvesnim, a što u snu može biti iskazano uz manje inhibicija. Ovo dovodi do situacije ekvivalentne traumi: Ego, sa simboličkim deficitom, suočen je sa visokonaponskim (katektovanim) stresogenim sadržajem, kao što su primalna scena, teskoba kastracije, oceubistvo, itd. Suočen sa takvom situacijom, sanjačev Ego može samo da prikrije takve sadržaje, zadovoljavajući mehanizme odbrane. Jedan od načina deformacije je i ispunjenje želje (1978, str. 71-78). Svaki san, tako, zapravo biva „maskirana noćna mora” (u: Raskovski de Salvareza – Raquel Raskovsky de Salvarezza, 1974, str. 142). Prethodno, Garma je pravio reviziju i izmene
50
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online