Nazad na sadržaj
ljubavi bazirani na kreaciji virtuelnog objekta. Cilj analitičkog tretmana je, po autorovom viđenju, postizanje kreativnog ekvilibrijuma između priznavanja kastracije i njenog poricanja u cilju očuvanja nagona, što je dijalektika koja je, takođe, osnov pretpostavljene teorije sublimacije. Virtuelni objekat mora biti negovan i metaforički rekreiran u analitičkom odnosu. Dijalektika nagona i objekta je, takođe, diskutovana u kontekstu seksualnosti i transfera. Kako bi se izbegla opasnost idealizacije objekta, autor smatra da edipalnoj seksualnosti mora biti omogućeno da se razvija u erotskom transferu, pri čemu analitičar, povremeno, uzima mesto preedipalnog objekta.
V. ZAKLJUČAK
Zahvaljujući svojoj kreativnosti i uvidu, Frojd je menjao svoje teorije konflikta kroz vreme. Nakon njegove smrti, raznolikosti i kontroverze su se intenzivirale, o čemu govore i polemike između sledbenika Ane Frojd i Melanije Klajn, uEngleskoj, tokom rata. Kompleksan postfrojdijanski psihoanalitički pejzaž Evrope reflektovao je, do izvesne mere, situaciju u Britaniji – sa frojdijanskim, klajnijanskim i nezavisnim tradicijama i njihovim pogledima na centralnost konflikta, pomešanih sa sve uticajnijim francuskim perspektivama. Sa prilivom velikog broja istaknutih evropskih analitičara koji su bežali pred nacistima, pre svega onih koji su bili bliski sa Sigmundom Frojdom i Anom Frojd, postfrojdijanska severnoamerička psihoanaliza prvo je sistematizovana kroz prizmu Ego psihologije, sa akcentom na intersistemske i intrasistemske strukturalne konflikte. Do 1970-ih, sa smrću Hajnca Hartmana, „Hartmanova era”, polako je bivala prošlost, a era pluralizma u teoriji i praksi je nadolazila. Širom Evrope i Amerike, rastući uticaj britanske teorije objektnih odnosa Klajnove, Biona i Vinikota; francuske lakanijanske i nelakanijanske perspektive, sinteze Frojda sa gorepomenutim perspektivama u radovima latinoameričkih autora, te razvijanje Kohutove Self psihologije, relacione i intersubjektivne perspektive, zajedno sa razvijanjem studija odojčadi i napretkom u modernim neuronaukama, podudarao se sa „sve širim obimom” psihoanalitičke kliničke prakse, koja je obogaćivala psihoanalitičku misao o konfliktima u mnogim pravcima. Fokus se pomerao sa prvobitnog, edipalnog konflikta ka novim formulacijama (preedipalnih) konflikata, koji su uključivali razvojno najranije identifikatorno-projektivne i introjektivne procese internalizovanih dijadnih objektnih odnosa, separacione anksioznosti, gubitak objekta, gubitak ljubavi objekta, gubitak identiteta i gubitak doživljaja realnosti, odnoseći se na najranije stadijume razvoja psihičkih struktura kroz reprezentacije i simbolizacije. Stare kontroverze (i konflikti) u vezi sa značajem traume naspram nesvesnog konflikta, zajedno sa polarizacijom fantazije naspram stvarnosti, bioloških i konstitucionih naspram sredinskih faktora, kao i konflikt naspram deficita, ponovo su preispitivani i postepeno su integrisani u savremenu
54
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online