Nazad na sadržaj
kontejnirano, uz reorganizaciju funkcija ljubavi (L), mržnje (H) i znanja (K), koje treba da služe i dopunjuju kontejner–kontejnirano, Bion otvorio značajan novi put ka vrhu mentalne topografije. Prema tome, priroda interakcije koja se dešava kako unutar Selfa, tako i između Selfa i objek(a)ta, bila je ograničena na introjekciju i projekciju (kasnije na introjektivnu i projektivnu identifikaciju). Ove druge dve funkcije bile su prethodnice svih potonjih odbrambenih mehanizama i ukazivale su na ograničenja modela psihoanalize koji se bazira na jednoj osobi, prema kojem se untarpsihičke strukture sastoje jedino od subjektovih reprezentacija. U modelu kontejner–kontejnirano, Bion je razvio jedinstvenu epistemologiju bazične komunikacije između majke i bebe, po kojoj proces mišljenja započinje projektivnom identifikacijom bebinih „misli (osećanja) bez mislioca” (Bion, 1970, str. 104) u majku-kao- kontejner, koja ih sanjarenjem i alfa funkcijom transformiše u misli, osećanja, snove i sećanja o kojima može da se misli. Pomoću takve komunikacije sazreva bebina alfa funkcija i ona „počinje da misli za sebe, projektujući u svoj unutrašnji kontejner–objekat sa sopstvenom alfa funkcijom...” (Grotstajn, 2005, str. 1056). Razvojno i klinički, funkcija kontejner–kontejnirano se obrtanjem, dijaloški, pomera sa jednog na drugog učesnika. Prema mišljenju Grotstajna (2005), „beba–majka– projektujućikontejner tim” predstavlja osnovni model dve osobe (dvoosobni model), iz kojeg prethodni modeli jedne osobe (jednoosobni modeli), bazirani na projekciji, introjekciji i/ili projektivnoj identifikaciji, mogu da nastanu kao standardna posledica neuspešnog kontejnmenta. U kliničkoj analogiji, kontejner–kontejnirani model dve osobe (dvoosobni model) uključuje prisustvo i aktivnosti analitičara, iako ostaje centriran na analizanda. Kada je psihoanalitička scena proširena tako da uključuje dve osobe i trodimenzionalni prostor, može se istraživati i intersubjektivna perspektiva („vrh”). Kontejniranje se tako može posmatrati kao polazište većine, ako ne i svih transferno/kontratransfernih fenomena, kao latentna veza („prikriveni poredak”) između dve strane (Grotstajn, 2011b). U nekim krajnje teoretskim razmatranjima, Bion (1965, 1970, 1992) povezuje svoj koncept kontejnmenta sa Platonovim idealnim oblicima ili Kantovim stvarima po sebi. Ovde, projektujući subjekt aktivira specifične procese analogne kontejner–kontejniranom, potpuno opremljen ljubavlju, mržnjom i znanjem (L, H i K), koji su prethodno uspavani u preegzistirajućem univerzalnom stanju odgovarajućih idealnih oblika i stvari po sebi .
IV. RAZVOJ POSLE BIONA
Psihoanalitičari su posle Biona dalje diskutovali, razrađivali i razvijali različite dimenzije modela kontejner–kontejnirano. Slede prikazi nekoliko primera takvih razrada i razvoja iz različitih psihoanalitičkih regiona.
75
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online