Nazad na sadržaj
zahtevaju njihovu gratifikaciju od okruženja“ (Balint, 1936/1965, str. 181) može biti relevantna jer će se primitivan amae manifestovati samo nakon što se analizom prorade narcisističke odbrane” (Doi, 1989, str. 350). Nadograđujući se na Frojda i Ferencija ( Sándor Ferenczi ), Balintove (1936/1965) ideje o „pasivnoj ljubavi prema objektu” i primarnoj ljubavi su konceptualno najbliže amae . Zaključio je da indoevropski jezici ne prave jasnu razliku između dve vrste ljubavi prema objektu, aktivne i pasivne. Dok je cilj uvek primarno pasivan (da se bude voljen), ako dete dobija dovoljno ljubavi i prihvatanja iz okruženja kojima se umanjuju frustracije, dete može napredovati u aktivno „davanje ljubavi”da bi je dobilo (konfiguracija „aktivne ljubavi prema objektu”). U kliničkim terminima postoji veza između primtivnog amae i Balintovog pojma „benigne regresije” i između komplikovanog amae i njegovog pojma „maligne regresije”. Iako je Ferbern ( Fairbairn , 1952) generalno vrednovao činjenicu zavisnosti u ranom razvoju, on nije usvojio ideju o potrebama zavisnosti u okviru svog sistema objektnih odnosa. Koncept zavisti ( higami /žutica) i projektivne identifikacije Melanije Klajn ( Melanie Klein , 1957), može se posmatrati kao izopačen amae , dok deli isti objekat sa njim. Mnogi japanski analitičari smatraju da je Bion ( Wilfred Bion , 1961) „predvideo” Doijev amae , u okviru konteksta grupne dinamike, kada je postulirao da osećanje sigurnosti postoji u svim emotivnim stanjima koja su u vezi sa tri osnovne pretpostavke grupnih fantazija: zavisnost, borba–beg i sparivanje. Slično, Bionovi koncepti container i contained , kao i Vinikotov ( Donald Winnicott ) holding , Hartmanov ( Heinz Hartmann ) dobar spoj i Sternova ( WilliamStern ) interafektivnost , pokazuju suštinsku konceptualnu sličnost sa amae dok, iz različitih perspektiva, promišljaju o preadaptivnoj zavisnosti malog deteta od roditelja, klinički relevantnoj za transfer–kontratransfer intersubjektivnu matricu u okviru psihoanalitičkog procesa.
V. DODATNE RAZVOJNE PSIHOANALITIČKE PERSPEKTIVE
Iz razvojne dinamske perspektive važno je naglasiti da Doi (1971) smatra da poreklo amae leži u odnosu deteta sa majkom, ne novorođenčeta, već deteta koje je shvatilo da postoji nezavisno i koje vidi majku kao nezamenljiv izvor gratifikacije. Ovo ukazuje na to da se amae javlja u razvojnoj fazi kada je diferencijacija Ega, kao kognicija, sud i identifikacija već obavljena i kada je uspostavljena konstantnost objekta. Ovo podrazumeva da je razvojna faza separacije– individuacije po Margaret Maler ( Margaret Mahler, 1975) već u toku, nakon što su simbiotska faza i podfaza uvežbavanja već uspešno ispregovarane. Majka postoji kao zasebno biće i njeno benevolentno popustljivo uživanje u detetu je internalizovano.
7
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online