Nazad na sadržaj
pisane italikom ističu definišuće karakteristike koncepta u određenoj školi mišljenja ili novu terminologiju.
II. ISTORIJA I EVOLUCIJA KONCEPTA
II. A. Frojd i „uska definicija” kontratransfera Pojam kontratransfer prvi put se pojavljuje u pismu koje je Sigmund Frojd uputio Karlu Gustavu Jungu ( Carl Gustav Jung ) 1909. godine, u kome se osvrće na Jungovu ljubavnu aferu sa Sabinom Špilrajn ( Sabina Spielrein ): „Takva iskustva, premda bolna, neophodna su i teško ih je izbeći. Bez njih ne bismo znali šta je život i šta nam on donosi... Ona nam pomažu da razvijemo štit koji nam treba kako bismo uspostavili dominaciju nad ʼ kontratransferom ʼ, što je na kraju krajeva stalni problem za nas; uče nas da iskoristimo svoja osećanja na najbolji način. Ona su ʼsreća u nesrećiʼ” (Frojd, 1909, str. 230-231). Koncept se, zvanično, prvi put pojavljuje 1910. godine u „Budućnost psihoanalitičke terapije”, u kome Frojd navodi: „Postali smo svesni ʼkontratransferaʼ, koji nastaje u analitičaru kao posledica pacijentovog uticaja na njegova nesvesna osećanja, i skoro smo skloni da insistiramo da on treba da prepozna taj kontratransfer u sebi i prevaziđe ga... Analitičar ne može da ode dalje od onoga koliko mu njegovi kompleksi i unutrašnji otpori dozvoljavaju” (1910, str. 144-145). Vredno je pomena da je nemački pojam ʼGegenübertragungʼ koji Frojd koristi u ovoj rečenici prvo na španski preveo Lopez-Baljestros ( Lopez-Ballesteros , 1923) kao ʼtransferencia reciprocaʼ, odnosno ʼrecipročni transfer’. Dve godine kasnije, u „Preporuke lekarima koji se bave psihoanalizom”, Frojd (1912) zagovara trening analizu, kao pripremu za analitički rad sa pacijentima, da bi se prepoznavao, suočavao i prevazilazio kontratransfer. Kasnije je dodao: „U radu sa pacijentima ne treba da se odreknemo neutralnosti koju smo postigli držeći kontratransfer pod kontrolom” (Frojd 1915, str. 164). Frojd je um analitičara smatrao ʼinstrumentomʼ, a njegovo uspešno funkcionisanje otežano kontratransferom, odnosno ograničenjima koje na analitički rad postavljaju analitičarevi nerazrešeni konflikti i slepe mrlje . Stoga se smatralo da kontratransfer ometa analitičarevu slobodu i kapacitet da razume pacijenta. Kontratransfer bi prvo trebalo da bude primećen, a onda i prevaziđen. Ipak, u svom daljem radu, kroz zagonetne nagoveštaje kontradikcije ili konflikta, ostajući veran svojim samopodrivačkim teorijskim naporima koji predviđaju i modeliraju mnoštvo konceptualizacija (Rajzner – Reisner , 2001), u mnogim od svojih pisama i preispitivanja teorijskog razmišljanja, Frojd je takođe primetio da su njegovi učenici naučili da podnose deo samosvesti i
85
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online