P ostoji nešto duboko kinematografsko u Smederevu kada stigne oktobar. Nakon što se u septembru završi tradicionalna „Sme- derevska jesen“, kada gradom tutnje tru- bači, turisti i berači grožđa, oktobar dono- si tišinu koja ovom gradu najbolje stoji. Vazduh miriše na reku i hladan kamen, a jutarnja izmaglica sa Dunava briše granice između industrijske sadašnjosti i srednjo- vekovne prošlosti. Tvrđava koja je odbijala da padne Svaka priča o Smederevu neizbežno počinje od nje – Smederevske tvrđave. Ali zaboravite na trenutak su- voparne istorijske podatke. Stanite ispred njenih zidina u rano jesenje jutro. Ovo nije samo najveća ravničarska tvrđava u Evropi; ovo je spomenik jednom briljantnom, iako očajničkom, geopolitičkom manevru. Kada je des- pot Đurađ Branković 1428. godine počeo da je zida, Sr- bija je bila pritisnuta između dve supersile – Osmanskog carstva i Ugarske. Njegova odluka da na ušću Jezave u Dunav podigne monumentalno utvrđenje u obliku ne- pravilnog trougla bila je masterklas inženjerstva. Grad- nja je trajala neverovatno kratko. I tu dolazimo do najpoznatije gradske anegdote, one o Prokletoj Jerini. Istorija je pamti kao Irinu Kan- takuzin, vizantijsku princezu i despotovu ženu, ali ju je narodno predanje demonizovalo. Legenda kaže da je terala narod na kuluk, da je zidala kule jajima umesto malterom i da je iz obesti mučila neimare. Iz današnje, objektivnije perspektive, Jerina je bila žrtva klasičnog ksenofobičnog narativa – strankinja na dvoru, inteli- gentna i stroga menadžerka najvećeg građevinskog pro- jekta tog doba na Balkanu, na koju je narod svalio bes zbog visokih poreza neophodnih za odbranu. Prošetati se njenim gradom danas, dok opalo lišće šušti pod no- gama u Malom gradu, znači odati priznanje jednoj od najneshvaćenijih žena naše istorije.
Od vizantijskih dvorova do srpske palanke
Ako je Tvrđava epsko lice Smedereva, njegov centar je onaj topli, intimni, svakodnevni život koji je najbolje razu- meo Branislav Nušić. Iako je rođen u Beogradu, Nušić je detinjstvo proveo u Smederevu. Sedeći u nekoj od kafana na centralnom trgu, sa pogledom na velelepni Hram Sve- tog Đorđa, lako je zamisliti malog Alkibijada Nušu kako upija karaktere, spletke i komične situacije koje će kasni- je pretvoriti u genijalna dela o srpskoj palanci. Smederevo je sačuvalo taj šarm. Pešačka zona oko Ulice kralja Petra I u oktobru je okupana onim specifičnim zlatnim jesenjim svetlom. Ljudi ovde ne piju kafu u hodu; kafa je ritual, a razgovor je institucija.
Zlatni breg i vladarska bežanja od stvarnosti
Da biste razumeli smederevski hedonizam, morate se popeti na Plavinac. Brdo iznad grada krije vinograde iz kojih dolazi čuvena smederevka – autohtona sorta koja daje sveže, pitko belo vino, savršeno za oktobarske veče- ri. Na ovom brdu se nalazi i Vila „Zlatni breg“ (poznata i kao Letnjikovac Obrenovića). Kralj Milan i kraljica Nata- lija Obrenović su baš ovde pronalazili beg od beogradskih političkih previranja (i sopstvenog turbulentnog braka). Zamišljena kao skromniji letnjikovac, Vila je kasnije pre- uređena, ali je njena suština ostala ista: to je mesto sa kog puca možda najlepši pogled na Dunav u čitavom njego- vom toku kroz Srbiju. Danas je Vila povremeno otvore- na za posete uz prethodnu najavu, ali čak i šetnja njenom okolinom – kroz vinograde u kojima grozdovi upravo po- staju vino – pruža osećaj aristokratskog mira.
Tekst / Words: Vanja Filipović Fotografije / Photography: Depositphotos
Ako je tvrđava epsko lice Smedereva, njegov centar je onaj topli, intimni, svakodnevni život koji je najbolje razumeo Branislav Nušić If the fortress is the epic face of Smederevo, its centre is that warm, intimate, everyday life that was best understood by Branislav Nušić
Serbia » Srbija | 103
Made with FlippingBook interactive PDF creator