Kuhinja obeležena spajanjem kultura
bu iz 1988. godine garantuje ovu za - štitu. Pored toga, vedro nebo bez oblaka donelo je ostrvu titulu „Star - light Destination“, koja se dodeljuje najboljim mestima na svetu za po - smatranje zvezda. Vedrim danima, iz Nacionalnog parka Teide, na pre - ko 2.000 metara nadmorske visine, možete posmatrati 83 od ukupno 88 zvaničnih sazvežđa. Razmislite o ovom romantičnom planu ako orga - nizujete putovanje na ostrvo sa par - tnerom. Gusari, trgovina i atlantske rute Ako posećujete Tenerife sa decom, ispričajte im gusarsku priču. Od 15. veka, pa sve do duboko u 19. vek pi - raterija na Kanarskim ostrvima bi - la je stalna pojava, jer su ostrva bila strateška tačka za trgovinu između Evrope, Afrike i Amerike. Kroz ostr - va su prolazile razne trgovačke rute, prevozeći dragocenu robu koju su gusari pokušavali da presretnu. Je - dan od najpoznatijih gusara bio je Amaro Pargo, rođen u San Kristobal de la Laguni. Međutim, bilo je tu le - gendarnih ličnosti svih nacionalno - sti, uključujući engleske, francuske i berberske. Mališani će obožavati ove priče.
Kuhinja spaja svoje gvančarske korene sa evropskim i latinoame - ričkim uticajima. Kada je probate, primetićete da ne liči ni na jednu drugu kuhinju u Španiji. Lokal - ni proizvodi kao što su zanatski kozji sirevi, vulkanska vina, starin - ske sorte krompira, pripremljeni kao „papas arrugadas“ (nabora - ni krompirići) sa sosom „mojo pi - cón“ ili „mojo verde“, med, „millo“ (kukuruz koji se koristi za pravlje - nje gofija) i banane daju ukus, ori - ginalnost i, što je najvažnije, ose - ćaj pripadnosti i zajednice. Ne možete napustiti ostrvo, a da ne probate tipičnu kanarsku hranu u „guachincheu“, tradicionalnoj ugostiteljskoj kući koja se obično nalazi u ruralnim oblastima na se - veru. Vekovima su ova porodična mesta služila domaća jela upa - rena sa najboljim vinima iz regio - na. „Sancocho“ (gulaš od soljene ribe, slatkog krompira i moho so - sa), bubangos (slično tikvicama), „ropa vieja“, „arepas canarias“, baifo (kozje meso) ili „churros“ ta - kođe su uobičajene stavke na je - lovniku.
Plaže „koje ne bi trebalo da budu tu“
Neke plaže sa zlatnim peskom ne bi trebalo da budu tu. Barem ne pri - rodno. Takav je slučaj sa plažom Plaja de las Teresitas, sa peskom donetim iz Sahare 70-ih godina, ka - da su takvi potezi bili čak i ekološki prihvatljivi. Na taj način, stara oba - la od oblutaka, stena i crnog peska pretvorena je u oazu zabave za po - rodice, dugačku 1,3 kilometra. Da - nas plaža nudi sve potrebne uslu - ge za udoban i opuštajući dan. Isto važi i za plažu Plaja de Las Vistas u Los Kristijanosu.
18 | Er Srbija » Air Serbia
Made with FlippingBook interactive PDF creator