Intervju Interview
BRAJAN ADAMS, MUZIČAR U Beogradu mi je uvek bilo sjajno Čuveni muzičar govori za „Elevejt“ o intimnim koncertima, publici u Beogradu, pesmama koje nadživljavaju generacije i zašto ga i dalje najviše pokreće upravo muzika
P osle decenija na svetskim binama, rasprodatih arena i hitova koji već generaci- jama ne izlaze iz plejlista, Brajan Adams i dalje delu- je kao čovek koji iskreno uživa u sva- kom nastupu. Ovog leta prvi put sti- že u Crnu Goru, kao gost „Guitar Art Summer Festa“ u Herceg Novom, gde će 26. juna publici predstaviti svoj in- timni „Bare Bones” format – samo glas, gitara i emocija. U razgovoru za „Elevejt“, Adams govori o sećanjima na Beograd, nostalgiji koju njegova muzika budi, ali i o tome zašto ga do- bra hrana često natera da se vrati na neko mesto. Herceg Novi nije tipična koncertna destinacija: tvrđave, more, uske kamene ulice, letnje večeri... Kada prvi put dolazite na neko mesto, šta na vas obično ostavi najjači utisak? – Sve pomalo, ali ono zbog čega najčešće poželim da se vratim jeste hrana. Ako je hrana neverovatna, ne- ćete me se rešiti. Aktuelna „Bare Bones” turneja svodi pesme na njihovu suštinu. Da li se u takvim nastupima osećate ranjivije pred publikom nego na velikim stadionskim koncertima? – Potpuno. Volim tu intimnost i mislim da me takvi nastupi zapravo čine boljim muzičarem, upravo za- to što je sve toliko ogoljeno i mini- malistički. Lepota je u tome što pe- sme funkcionišu jednako dobro i sa celim bendom kao i kada smo samo gitara i ja.
Publika u Beogradu pamti trenutak kada ste tokom koncerta sišli među ljude sa gitarom i gotovo trenutno uspostavili kontakt sa svima u dvorani. Deluje da i dalje iskreno uživate u nastupima uživo. Šta vas posle svih ovih godina i dalje tera na scenu? – Muzika, naravno. I dalje me fascinira to što pesme napisane pre toliko godina još imaju odjek me- đu ljudima. Ponekad dok pevam raz- mišljam o tome gde su nastale. Reci- mo, u mom podrumu. Beograd očigledno ima posebno mesto u vašem životu, a čini se da je osećaj obostran. Punili ste najveće arene, a zatim se vratili i sa vrlo intimnim koncertom. Po čemu pamtite Beograd? – Uvek mi je tamo bilo sjajno. Imam divne uspomene sa ranijih nastupa, sećam se da smo posle jed- nog koncerta otišli u restoran u sta- rom delu grada, a onda nas je nakon večere ulicom pratila muzika benda iz restorana. Pitam se da li se to još uvek dešava... Pored muzike, poznati ste i kao veoma cenjen fotograf. Šta vam prvo privuče pažnju kroz objektiv – ljudi, lica, arhitektura, svakodnevni trenuci? – Hvala vam. Za mene su to uglavnom ljudi i arhitektura, pone- kad vrtovi... Takve stvari. Često se desi da ugledam nekoga i odmah po- želim da ga fotografišem.
Vaša muzika preživela je više epoha, od MTV-ja i ere CD-ova do striminga i Tiktok generacije. Kako vam deluje činjenica da pesme poput „Summer of '69“ danas vole i ljudi koji nisu ni bili rođeni kada su objavljene? – Prilično zanimljivo, zar ne? Mi- slim da internet u tome igra veliku ulogu. Ljudi često kažu da vaš glas „nije ostario”. Da li iza toga postoji neka tajna rutina ili je jednostavno stvar u tome što i dalje volite ono što radite? – Vrlo ljubazno od vas što to ka- žete. Ljubav prema onome što radi- te svakako ima veze s tim, ali potajno, zaslužna je moja ljubav prema dobroj šolji čaja. Mislite li da muzika danas i dalje može da postane glas jedne generacije, kao što je nekada bila? – Naravno da može. Samo tre- ba sačekati da vidimo koje će pesme isplivati na površinu. Vreme će biti konačni sudija. Kada pogledate ovu fazu svog života i karijere, kako biste je opisali? – Mnogo bolju od mog starog po-
sla pranja sudova.
Tekst / Words: Jelena Pantović Fotografije / Photography: Profimedia.rs
38 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator