opsesija. Pre pohoda na jug Amundsen je postao prvi čovek u istoriji koji je us- peo da preplovi zloglasni Severozapad- ni prolaz (smrtonosni lavirint leda koji spaja Atlantski i Tihi okean), a kasnije, 1926. godine, uspeo je da preleti sam Se- verni pol u cepelinu „Norge“. Amundse- nova priča je ujedno i najdirljivija – on je 1928. godine izleteo upravo iz Tromsea u hidroavionu, krenuvši u spasilačku mi- siju kako bi izvukao iz leda italijanskog istraživača Umberta Nobilea. Amundse- nov avion se srušio u Barencovom mo- ru i nikada nije pronađen. Čovek koji je pokorio led, na kraju se stopio sa njim. Njegova bronzana statua danas stoji u luci Tromsea, lica okrenutog ka severu. Učenje od severa Međutim, tu dolazimo do najzani- mljivije istorijske prekretnice. Zašto su Norvežani uspevali da osvoje led, dok su masovno finansirane, ponosne britanske ekspedicije (poput čuvene Frenklinove) završavale kobno? Britanci su na led od- lazili u vunenim uniformama mornarice, vukući teške sanke ljudskom snagom i jedući konzerviranu hranu. Amundsen i Nansen su shvatili ključnu stvar: da bi preživeo Arktik, moraš postati deo nje- ga. Oni su svoju mudrost tražili i pro- našli u autohtonim narodima severa – Inuitima na Grenlandu i Sami narodu u Skandinaviji. Odbacili su tešku vunu koja bi se smrzla čim bi se nakvasila, i obukli se u lagane i neverovatno tople bunde i čizme od irvasove kože. Osta- vili su teške mašine i ponije, i naučili od lokalnog stanovništva kako da komu- niciraju sa zaprežnim psima, koji su se kroz sneg kretali sa elegancijom vetra. Čuvari arktičke harmonije Da biste zaista razumeli te drevne učitelje severa, dovoljno je da izađete sa- mo pola sata vožnje van Tromsea, gde se urbanost gubi u beskrajnim snežnim poljima. Tu, u prostranstvima koja zovu Sápmi, živi autohtoni Sami narod, jedini priznati autohtoni narod Evropske unije i Skandinavije, čija se teritorija prostire preko severnih delova Norveške, Šved- ske, Finske i ruskog poluostrva Kola. Sami na ovim prostorima obitavaju hiljadama godina, sa filozofijom da čo- vek prirodu ne poseduje, već joj pripa- da. Zanimljivo je da se njihova istorija duboko prepliće sa legendarnim Vikin-
zelene i ljubičaste trake aurore borealis, dočekuju vas stada stotina irvasa. Na- kon hranjenja ovih pitomih, radozna- lih stvorenja čija kopita tiho škripe po netaknutom snegu, ulazi se u „lavvu“, tradicionalni Sami šator koji neodolji- vo podseća na indijanski tipi. Unutra, dok napolju temperatura pada ispod nule, na sredini šatora puca živa vatra. Miris dima meša se sa aro- mom jake, crne kafe koja se kuva u za- garavljenom lončiću, i mirisom bidosa, tradicionalnog, gustog gulaša od mesa irvasa i krompira koji greje telo iznutra. A onda nastupa tišina koju preki- da zvuk joika. Joik nije pesma u klasič- nom smislu, on nema početak, strofu ni kraj, i retko ima reči. To je najstarija evropska vokalna tradicija koja nevero- vatno podseća na napeve severnoame- ričkih starosedelaca. Joik se koristi da bi se uhvatila i izra- zila esencija planine, vuka, izgubljenog prijatelja ili voljene osobe. Slušati tu gr- lenu, ponavljajuću, hipnotišuću melo- diju dok vatra pucketa u polarnoj noći predstavlja dodir sa nečim iskonskim. Dva lica istog leda Tromse u novembru je, stoga, me- sto ultimativnih kontrasta i susret dve potpuno različite ljudske prirode. S jed- ne strane, u vitrinama Polarnog muzeja vidimo ljudsku ambiciju, prkos i potre- bu čoveka da pobedi prirodu, stigne na kraj sveta i pobedi ledeno prostranstvo. S druge strane, samo nekoliko kilo- metara dalje, u tišini Sami šatora, uči- mo lekciju o skromnosti, o tome kako se sa ledom ne bori, već se na njemu sa poštovanjem živi. Obe priče počinju ov- de, na vratima Arktika.
zima, iako su u pitanju dva potpuno ra- zličita naroda. Dok su Vikinzi (nordijska plemena) bili ratari, moreplovci i osva- jači opsednuti slavom, Sami (pripadni- ci ugrofinskog porekla) bili su tihi no- madi lovci. Živeli su na istom prostoru i mnogo su trgovali – Vikinzi su zavisili od Sami naroda, koji su im prodavali skupocena krzna i kljove morževa za evropska trži- šta. Norveške sage često pominju Sami narod sa strahopoštovanjem, pripisuju- ći im moćne magijske veštine i kontrolu nad vremenskim prilikama, ali i traže- ći od njih da im grade čuvene vikinške brodove, jer su Sami bili vrhunski maj- stori za rad sa drvetom. U novembru poseta nekom od Sa- mi kampova iskustvo je koje menja per- spektivu. Pod nebom na kom se prepliću
Tromsø » Tromse | 83
Made with FlippingBook interactive PDF creator