Intervju Interview
Dejan Stojiljković je prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Laureat je prestižnih književnih nagrada i jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Živi i radi u Nišu
Dejan Stojiljković is a writer of prose and novels, screenplays and comic book stories. A laureate of prestigious literary awards, he lives and works in Niš and is among Serbia’s most popular contemporary writers
Brankova zvezda sija nad prazninom
Princ poezije je u trenutku smrti imao samo 27 godina i ceo život pred sobom. Da li je digao ruku na sebe ili je možda ubijen? Ko je i kakav je bio Branko Miljković, priča nam u svojoj novoj knjizi još jedan Nišlija
P rateći poslednje tri godine života Branka Miljkovića, sa reminiscencijama na njego- vo detinjstvo i rane godine, novi roman De- jana Stojiljkovića bavi se tragičnom sud- binom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom. Ovo je istovremeno priča o jednoj državi i njenoj službi bezbednosti, ali i priča o izuzet- nom pojedincu koji poput Prometeja donosi čovečan- stvu vatru i svetlost života. Autor bestselera „Konstantinovo raskršće“ i „Kai- nov ožiljak“ i scenarista serije „Senke nad Balkanom“ u ovom romanu pokušava da odgovori i na ono suštinsko, najvažnije pitanje: ko je, zaista, bio Branko Miljković… – To je tema koja me je intrigirala godinama, Bran- kova poezija, njegov život, njegova genijalnost i nje- gova nikad razjašnjena smrt. Nisam odmah bezglavo uleteo u sve to jer postoji dosta knjiga o Branku, prigod- ne i manje prigodne biografije, romani, drame, filmski scenariji, čak i stripovi. Iskreno, očekivao sam da neko drugi pre mene napiše moderan roman o Miljkoviću, ali to se naprosto nije desilo. Kada sam ušao u celu tu priču, shvatio sam i zašto. Nije dovoljno samo ispriča- ti priču o tragično preminulom pesniku, već treba oži- veti jednu veoma kompleksnu ličnost, potražiti uzroke mnogih stvari u njegovom kratkom, ali turbulentnom životu, rekonstruisati epohu... Nije dovoljno samo čitati njegove stihove i dati svoju subjektivnu interpretaciju. Pored toga, tu je i teret odgovornosti, ne samo prema njemu nego i prema njegovom nasleđu, koje je veliko. Osim što je pisao čarobnu poeziju, da li je u tvom interesovanju ipak ulogu imala i okol- nost da je Nišlija? – Biću malo lokal-patriotski neskroman i reći ću da neko ko nije Nišlija ne može u potpunosti da shva- ti Branka Miljkovića. U tome je moja prednost. A ona je dvostruka, Branko je, baš kao i ja, poreklom bio Za- planjac. Dakle, jezički i mentalitetski mi je veoma bli-
zak, dok je to, moram da budem iskren, za mnoge druge pisce i tumače njegovog lika i dela bukvalno nepremo- stiva prepreka. Oni možda mogu da razumeju filozofa i pesnika u njemu, ali teško da mogu istovremeno da razumeju Nišliju i Zaplanjca. Takođe, pročitala sam da ti je jedan od mo- tiva bio da promeniš dugo gajenu sliku o mračnom, ukletom pesniku? Kakav je tvoj Branko? – Onakav kakav je bio u stvarnom životu i kakvim ga opisuju savremenici – meraklija, veseo, boem, šar- mantan, drugar, raspričan, dobričina, prznica, inatli- ja... Ali i zamišljen, depresivan, brižan, natprosečno inteligentan i obrazovan, večito zapitan nad misteri- jom života i sveta. Dakle, nije bio jedan u nizu „ukle- tih“ pesnika mračnjaka kakvim ga često proglašavaju, niti je bio pesnik propagandista ili državni pojac, već neshvaćeni genije u ratu sa svetom oko sebe. I sa sa- mim sobom. U toj borbi je izgoreo, ali tek nakon što je, poput Prometeja, ljudima doneo vatru. Treba slavi- ti njegov život i njegovo delo, a ne večito naricati nad njegovim preranim odlaskom. Hoćemo li čitajući „Zvezdu nad prazninom“ moći da verujemo piscu? Kod tebe se priča bazira na faktima, ali onda pobegne u fik- ciju... – Ursula le Gvin je jednom rekla: „Fikcija je isti- na unutar laži.“ U književnosti i umetnosti uopšte bit- na je suština, a ne ambalaža. Čitate, recimo, „Idiota“ od Dostojevskog i znate da su likovi izmišljeni, da se opisani događaji nikad nisu desili na način na koji je to prikazano u knjizi, ali čekajte malo... Zar svako od nas bar jednom u životu nije sreo nekog kneza Miški- na? Zar svako od nas bar jednom nije sebe upitao šta razdvaja dobro od zla i da li je apsolutna pravednost i poštenje samo iluzija? Svet romana je fiktivan, lažan, ali njegova suština, ona je istinita i to se računa jer se
Dejan Stojiljković
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Miloš Miladinović
Literature » Književnost | 37
Made with FlippingBook interactive PDF creator