M nogo stvari po- vezuje Berlin i Beograd. Neki to rade dnev- no: Miki Ma- nojlović, Novak Đoković ili Go- ran Bregović – ovo su samo neki od naziva aviona A319 i A320 Er Srbije koji svakodnevno lete između Berlina i Beograda. Da- nas razgovaramo s putnikom ko- ji donosi posebnu dimenziju ovoj vazdušnoj razmeni. U pitanju je Denis Leo Hegić, kustos i struč- njak za komunikacije, uglavnom u crnom, ali sa koferom punim ša- renih ideja. Ovaj preduzetnik vodi svoje firme u Beogradu i Berlinu. Njegova agencija za komunikacije Supermarket Lab približava urba- ni razvoj, inovativnu komunikaciju i savremenu umetnost obe presto- nice jednu drugoj. Upravo je otvo- rio galeriju Monolog u Beogradu, dok u Berlinu već godinama vodi Museum of Now , a takođe je ku- stos bezbroj drugih projekata – od giga izložbe povodom stogodišnji- ce revolucije u Sankt Peterburgu do Bijenala savremene umetnosti u Havani. Poleteli smo sa Hegićem da bismo saznali koje perspektive Berlin i Beograd mogu da inten- ziviraju i kako funkcioniše aspekt poslovanja između njih. Sa svojom agencijom za komunikacije ste aktivni u Berlinu i Beogradu. Ka- ko je došlo do veze izme- đu ove dve prestonice? – Proteklih par godina radili smo po celom svetu. I to nastav- ljamo. Ipak, Beograd je bio i ostao mesto na koje smo se uvek vraća- li u našoj potrazi za inspiracijom. U jednom trenutku taj čin stalnog vraćanja se organski razvio u za- jedničko stvaralaštvo. Kao ekspert za komunika- cije, radite sa brendovima, korporacijama, gradovima i politikom kao saradnik od poverenja. U isto vreme, smatraju vas kao enfant terrible umetničke scene u Berlinu. Kako se to uklapa? – Uklapa se divno. To „dete“ uvek govori istinu, dok „strašno“
Šta se trenutno može vi- deti u galeriji? – Izložba pod nazivom Su- zovača , divni svet umetnice Dee Džanković. Možete li da imenujete jednog umetnika ili umet- nicu iz Srbije koje vi ne zastupate, ali čije radove treba da kupimo? – Treba da kupujete radove svih umetnika iz Srbije. Ne čekaj- te doveka na savršeno delo. Ono se nikada neće pojaviti i umreće- te pre nego što ga kupite. Ne tre- ba potcenjivati energiju umetnosti kojom ćete se okružiti. Posmatraj- te svoje kolekcionarstvo kao ne- što više od puke investicije. Tada će stvari postati zaista zanimljive. Izbegavate pitanje. – Nimalo. Na pitanje kolekci- onarstva je teško odgovoriti jed- nim imenom. Kultura je kolektiv- no iskustvo. Šta onda s pitanjem izvanrednih talenata ko- jima ste okruženi? – Onda bih morao da odabe- rem barem dva i pomenem Bra- nislava Jankića i Marinu Marko- vić. Marković je kao tornado koji rasteruje sve predrasude i barije- re s neverovatno dubokom lako- ćom. Jankić je pripovedač najbolje vrste. Možete poseći vrhove prsti- ju njegovom poezijom. Koji je najbolji način da se aktivira ovaj potenci- jal? –Ko kaže da Art Bazel ima mo- Da li dakle da očekujemo Art Belgrade ? – Ono što želim da kažem jeste nopol nad umetnošću? da, ako postoji metropola na Bal- kanu koja poseduje infrastruktu- ru, obrazovne institucije, kreativ- nu scenu, veličinu i dušu za nešto tako – onda je to Beograd.
Poleteli smo sa Hegićem da bismo saznali koje perspektive Berlin i Beograd mogu da intenziviraju We embarked with Hegić to find out how to intensify perspectives of the two capitals
znači da je govori na uzbudljiv na- čin. Šta bi drugo bilo alternativa? Niko ne želi da čuje dosadne ne- istine. U suštini, jednodimenzio- nalne stvari mi jako brzo dosade. U tom slučaju bežim, zato što je ži- vot prekratak da umačete svoj mo- zak u kiselinu monotonije. Skoro ste otvorili galeriju Monolog u Beogradu. Za- što ste se odlučili na ovaj korak? – Nisam bio sam u tome. Tu odluku sam doneo zajedno sa svo- jim saradnikom, kustosom Janom Fidlerom. Na taj korak smo se od- lučili zato što smo obojica ludi. Zbog toga što je u pitanju Beograd? – Ne. Zbog toga što je u pita- nju galerija. U prošlosti ste ipak posti- gli spektakularne proda- je. To ne zvuči kao ludost. – Ali nikada se nije prvenstve- no radilo o novcu. Na primer, ra- dim sa umetnicima od Kazahstana do Kirgistana i ne poznajem mno- go kolega koji idu toliko daleko u potrazi za talentom. Manje me in- teresuje bara umetničkog tržišta. To mi je dosadno, dok je potraga za muzama ono što me motiviše. Zato kada se desi da naiđem na za- ista izvanredne umetnike/umetni- ce ili radove, lako mi je da ih tako predstavljam zato što to zaista i jesu. Izvanredni.
Fotografije/Photography: Nemanja Maraš
Promo | 79
Made with FlippingBook interactive PDF creator