PRVAK POZORIŠTA NA TERAZIJAMA Slobodan Stefanović rođen je 21. avgusta 1977. godine u Novom Sa- du. Živi i radi u Beogradu. Prvak je Pozorišta na Terazijama, a doka- zao se i kao televizijski i filmski glumac. Osim glume, publici je po- znato i njegovo pevačko umeće. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i prestižne nagrade Zoran Radmilović , kao i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama 2012. godine za uloge u predstavama Produ- centi i Grk Zorba . UPOZORENJE Turisti koji posete crnogorske kanjone na ovu avanturu obavezno tre- ba da idu isključivo sa proverenom i licenciranom firmom, koja po- seduje sve dozvole i osiguranje za klijente. Najbolje je informisati se preko Nacionalne turističke organizacije Crne Gore, koja ima spisak registrovanih firmi.
Kanjon Nevidio je deo reke Komarnice, koja izvire u podnožju južnog dela Durmitora. Veći deo kanjona nalazi se u večitoj senci. Na strmim i nepristupačnim stenama vladaju surovi uslovi. pa za kanjon kažu da je ujedno raj i pakao Nevidio Canyon is part of the River Komarnica, which rises in the foothills of the southern part of Mount Durmitor. Most of the canyon is located in perpetual shade. Harsh conditions for vegetation prevail on the steep and inaccessible rocks, so they say that the canyon is both heaven and hell.
Kroz glavu sto misli: ko me, bre, terao da ovo radim?! Mo- gao sam da uživam na nekoj plaži, pijem pivo kô normalni ljudi, a ja plivam kroz ledenu vodu i ubeđujem sebe da je to dobro za imuni sistem. SKOK U PROVALIJU „Ajmo opet skok, ma- nji“, „Pazi, sad klizaš po ste- ni dva metra kô niz tobogan, ali nemoj ispod vodopada, tu je rupa, nećemo te izvu- ći“, „Kreni preko stabla, pa skok u vodu, pa brzo napo- lje i onda kroz uski deo iznad vode, leđa na stenu i odu- pri se nogama“. Nižu se ko- mande, a naša mala četa ima tek toliko vremena da povre-
meno pogledamo jedni dru- ge i uzbuđenog pogleda ka- žemo: „Sve je okej“. Pejzaži se smenjuju, ogoljena brda, ka- skade, tesnaci, brzi vodopa- di i kristalno čista reka. Sti- žemo do famozne stene od 11 metara. Čujem Kića koji kaže: „Da razmišljam dve sekun- de, ne bih nikad skočio“. U redu, razumem i nije mi teš- ko! Stajem na stenu, uzimam vazduh, zakoračim i letim… letim… letim… već postaje ne- prijatno, letim, hoću ponovo da udahnem vazduh i… tras!!! Dodir sa vodom ne baš pri- jatan, batrgam se i izranjam. Uspeo sam! Čujem vrištanje i aplauz grupe, ne znam da li drhtim od hladnoće ili od adrenalina, ali uspeo sam.
NA VRHU SVETA
i ja. Ej, prvi! A nagrada – ose- ćaj kao na vrhu sveta, toplo av- gustovsko sunce, miris smilja i čist vazduh. Zadihani udišemo kiseonik, a endorfin šiklja. Vi- čemo od sreće dok nas Durmi- tor otpozdravlja odjecima. Stižemo živi, srećni i glad- ni. Jedemo sendviče sa pr- šutom, svi pričamo uglas. Smejemo se... Planina je bila blagonaklona.
Posle malo više od tri sata sunce počinje opet da obasja- va kanjon. Izlaz je na vidiku, a sreća na licima. Međutim, kad se dokopate kopna, tu je još jedna prepreka: strmo penja- nje uzbrdo i kozja staza koja vodi do nulte tačke. Posle 40 minuta prvi na livadu izbija- mo Miroslav, član ekspedicije,
58 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator