Andre Lot Portret žene i Ogist Renoar Pod kišobranom André Lhote’s Portrait of a Lady and is Pierre-Auguste Renoir’s The Umbrellas
U Narodnom muzeju u Be- ogradu zaljubljivali smo se u Monea utapajući se u njegovim magličastim, impresionističkim zalascima i če- znuli za egzotikom Tahitija inspiri- sani Gogenovim plesačicama. Roni- li smo po suštini svog nacionalnog bića vođeni zbirkama iz drevne Vin- če ili Lepenskog vira. Svet umetno- sti i kulture spoznavali smo u dvora- nama Muzeja. Onda je došlo vreme za popravku zgrade, čekali smo je da ponovo za- blista u punom sjaju nakon duge i te- meljne rekonstrukcije. Svečano otvara- nje 28. juna, uz šestodnevni besplatan ulazak, biće samo uvertira u uživanje koje će Muzej nadalje pružati publi- ci. Po starom rasporedu: u prizemlju zdanja, koje je i samo spomenik kul- ture, izložbenu postavku će otvarati praistorija i antički period, da bi se na prvom spratu nastavljala srednjim vekom i nacionalnom novovekovnom umetnošću. – Na drugom, poslednjem spra- tu biće izložena jugoslovenska umet- nost 20. veka, kao i odabrani predmeti zbirke strane umetnosti. Najeminen- tniji artefakti od 400.000 njih kojim Muzej raspolaže iz široke hronološke lepeze naći će svoje mesto u obnov- ljenom prostoru – kaže Bojana Borić Brešković, direktorka ove ustanove. Osnovan davne 1844. godine, u vremenu kada su nastajali i drugi na- cionalni muzeji evropskih država, Na- rodni muzej je bio među ključnim in-
Tekst / Words: Dragana Nikoletić Fotografije / Photography: Vesna Lalić, Narodni muzej
stitucijama mlade Srbije, koja je nakon nekoliko vekova vraćala svoju samo- stalnost. – Tokom decenija koje su sledile formirale su se zbirke kulturnih do- bara za koje se verovalo da svedoče o prošlosti i životu na ovim prosto- rima, o kulturi i promenama koje je vreme nosilo, kao i o izuzetnim umet- ničkim dometima poznatih i neupam- ćenih umetnika – objašnjavaju u Na- rodnom muzeju. Primer poslednjeg je veličanstvena Žena sa velom nepo- znatog autora, majstora da prikaže la- gani pad tkanine u kamenu, a koji je uprkos zanatskom i umetničkom sa- vršenstvu ostao anoniman u istoriji. Teško je odlučiti se za najbolje od tih 400.000 komada kulturnog blaga, pa zato pitamo muzejske stručnjake šta bi nam preporučili. – Izdvojili bismo skulpture iz Le- penskog vira (7. milenijum p.n.e.), ka- žu oni misleći na ljupke ribolike skul- pturice. – Ne bi trebalo preskočiti ni vin- čanske statue (6–5. milenijum p.n.e.), kao ni Dupljajska kolica (16–13. vek p.n.e.), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek p.n.e.), ostavu iz Jabučja (6. vek p.n.e.), Beogradsku kameju (4. vek), Miroslavljevo jevanđelje (12. vek), no- vac kralja Radoslava (13. vek). Ne tre- ba preskočiti srednjovekovne ikone i replike fresaka, zdelu iz Vraćevšni- ce (17. vek) – kaže direktorka Muzeja. Od novijeg, a nacionalnog, valja izdvojiti slike Paje Jovanovića, Nadež- de Petrović i Save Šumanovića. Ako
The most eminent artefacts of the 400,000 that the Museum possesses from a wide chronological array will find their place in the renovated space of the beautiful building on Belgrade’s Republic Square
| 39
Made with FlippingBook interactive PDF creator