: , / : ,
– Dešavalo mi se bezbroj puta da korim sebe što sam se prihvatio neke uloge i ne znam šta mi je to trebalo. Ali nisam kompletan bez glume. U periodima kad nisam igrao, osećao sam se beznačajno i nepotrebno. Pozorište uzima sve, pojede te, iscrpi snagu. Imate li neku amajliju ili ritual za sreću pred predstavu? – Za svaku ulogu imam ritual. Pred svaku predstavu idem na šminkanje i obu- čem kostim u isto vreme kao na generalnoj probi i pretpremijeri. Ne preslišavam se kod kuće i ne ulazim na glavni ulaz u pozorište na dan kad glumim. Nekad sam imao srećnu majicu, ali više ne. Da li birate sredstva da biste došli do uloga? – Oteto–prokleto, to nisam nikad radio. Nije reč o rešavanju egzistencije, pa da treba da grabim bilo koji angažman. Najpopularniji srpski glumci su oduvek bili na ivici egzistencije. Ono što ste dobili je vaše i uvek dobijete šta vam pripada. Sve mogu kad hoću – moto vam je otkad ste pobedili alkohol? – Ne pijem 17 godina. Pio sam od ranog detinjstva do 42. godine. Pijan čovek ne radi ništa bolje nego trezan, pa i ne glumi bolje, to je zabluda. Alkohol je uzrok najve- ćih tragedija u srpskom narodu, a ne geopolitički položaj ili političari. Odlučio sam da batalim taj užasni porok onog dana kad mi je ćerka rekla da su joj se drugari ru- gali jer sam pijandura. Odmah sam potražio pomoć neurologa da ne upadnem u ap- stinencijalnu krizu, zato što mi je otac umro od izliva krvi u mozak zbog apstinenci- jalne krize. I s njim sam pio. Koliko ste posvećeni porodici? – Optimizam i karakter mlađe ćerke
SELO MOJE – U rodne Šeškovce, kod Laktaša u Bosni i Hercegovini, idem često. Ta- mo su mi sahranjeni otac i brat. Idem kod brata od strica za slavu i Božić. Taj kraj imao je harmoniju i le- potu. Tipičan sam predstavnik svog sela. Odrastao sam u kozarskom kra- ju, između Bosanske Dubice i Kostaj- nice, tamo je bilo 17 narodnih heroja.
Sofije Nađe (15) spasao me je u najtežim periodima. Ne postoji veća sreća od osme- ha mojih ćerki i kad mi kažu tatice. Stari- ja ćerka Milena Hana ima 27. Obe su pa- metnije i bolje od mene. Trudim se da ih slušam. Različite su. Kad se njih dve slo- že u vezi s nekim mojim delom, upamtim to. Mlađa želi da bude glumica. Pomoći ću joj neskriveno. Kako će joj neko drugi po- moći ako neću ja?! Mangupski ste probali mnogo toga. Volite izazove? – Proveravam svoje snage. Nisam se drogirao i eksperimentisao emotivno s istim polom. Skraćujem rokove kad spre- mam uloge, da dam maksimum u što kra- ćem roku. I problemima bez okolišanja sta- nem na crtu. To mi prija. Mlađa ćerka tvrdi da sam čovek koji rešava sve probleme, to nije uvek tačno. Imam dobar mehanizam kad je reč o željama, pa su mi se sve ispu- nile, osim što moj brat nije pobedio kancer. Šta vas opušta? – Sudoku sa šest zvezdica mi je naj-
češći i najveći predah. Toliko me obuz- me, da po ceo noć ne spavam. Rešio sam da sudoku ubuduće ispunjavam samo u avionu na dužim destinacijama. Avione obožavam. Najlepši mi je bio let do Meksika. O kakvom trećem dobu maštate? – Glumačka profesija je često ponižavajuća, pogotovo kad glume ljudi narušenog zdravlja. To sebi neću dozvoliti na sceni. Nadam da ću pred kraj života, oko 77. godi- ne, biti u Gvadalahari u Meksiku. Da mogu da spavam na terasi koliko hoću u ležalj- ki od mreže, ceo dan pijem i jedem. I to tokom dana čorbe, a uveče svinjska rebarca, uz marijače i društvo raznih dama. Verujem da je mnogo toga moguće. Zašto je dobro biti Tihomir Stanić? – Zato što me često mešaju sa glumcem Tihomirom Arsićem, pa sve negativno svalim na njega. (smeh) Jedna homeopatkinja mi je gledala u zenice i rekla da me po očima prepoznaje u vrsti ljudi koji su odavno izumrli, a mogu planine da pomeraju. Ja sam joj poverovao, a moja ćerka je to ocenila kao udvaranje te žene. Verujem lju- dima, neki me prevare, ali to je njihov problem. Nekad sam i gubio, pa šta?! Ljudi su bolji nego što se prikazuju. Loši ljudi su na površini i vidljivi, pokušavam da ih izbe- gnem. Da ne postoji više dobrih ljudi na svetu, sve bi se raspalo.
MY VILLAGE - I often go to my native Šeškovac near Lak- taši in Bosnia-Herzegovina. My father and brother are buried there. I go to my cousin’s for family saint’s day celebrations and Christ- mas. That region was harmonious and beau- tiful. I’m a typical representative of my vil- lage. I grew up in the Kozarska area between Bosanska Dubica and Kostajnica, where there were 17 national heroes.
102 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator