PARLAMENT DRUGA NAJVEĆA GRAĐEVINA NA SVETU PALACE OF THE PARLIAMENT: WORLD’S SECOND LARGEST BUILDING
Krajnji rezultata: 360.000 kvadrata, upakovanih u 12 nadzemnih i osam podzemnih spratova, okruženih par- kovima i Bulevarom ujedinjenja, ko- ji je veći od Jelisejskih polja i ukra- šen je sa 44 fontane. Na izgradnju je tada odlazilo više od 70 odsto državnog prihoda. Dikta- tor je 1989. godine konačno svrgnut sa vlasti, a gradnja je obustavljena. Zgrada široka 240 metara, duga 270 metara, visoka 86 metara, koja u du- binu seže do čak 92 metra, i danas je dom rumunskog parlamenta, pred- sednika, senata, Muzeja savremene umetnosti i Muzeja totalitarizma. Reč je o najtežem zdanju na svetu, koje u svojoj konstrukciji ima tri mi- liona tona mermera, 700 tona bron- ze, 900.000 kubnih metara drveta, 5.000 tona betona, 7.000 tona čelika. A kada odškrinete vrata, dočeka vas nezamislivo. Ulazni hodnik od 100 metara prekriven je tepihom teškim
R evolucije su počinjale zbog nezadovoljstva, žena, terito- rija, ali i zgrada parlamenta u Bukureštu bila je povod za revo- luciju u Rumuniji nakon koje je svr- gnut Čaušesku. Ali to nije bilo kakva zgrada. To je najveća građevina u Evropi, a druga u svetu, samo je Pentagon veći. Mno- gi Rumuni tvrde da je reč o objektu koji se vidi iz svemira, a samo mali broj ljudi je uspeo da je obiđe celu, postoji urbana legenda da se jedan turista izgubio u zgradi, a da je obez- beđenju bilo potrebno čak 14 sati da ga pronađe. A možda je i istina, jer je ipak reč o zdanju koje ima više od 300.000 kvadratnih metara. Takvu zgradu zaželeo je bivši ko-
munistički diktator Nikolaj Čaušesku. Iskoristio je veliki zemljotres koji je pogodio Rumuniju 1977. godine da sasvim promeni lice Bukurešta. Jed- na od njegovih želja bila je i velika Kuća naroda, današnji parlament. Za- mislio je mesto za palatu, a onda ra- ščistio teren. Naredio je da se sruši 20 crkava, stadion, nekoliko bolnica i iseli 40.000 ljudi. Želeo je da radovi budu završeni za 500 dana. Kamen temeljac postavljen je 1984. godine i radovi su mogli da počnu. Na gradilištu je bilo zapo- sleno 700 arhitekata i 20.000 radni- ka, koji su radili u tri smene. Bilo je angažovano 5.000 vojnika i čak mi- lion i po radnika u fabrikama, koji su pravili sve što je trebalo za to zdanje.
Er Srbija leti do Bukurešta 6 puta nedeljno Air Serbia flies to Bucharest 6 times a week
70 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator