R ođen je u Bjelovaru, stasao u Zemunu. Postao je jedan od najvoljenijih likova sta- re Jugoslavije, a ostao be- ogradski šmeker, ortak i roker koji svojim pesmama otvara sva vra- ta. Jubilej 35 godina karijere obe- ležiće 5, 6. i 8. decembra koncerti- ma za rok grupu, orkestar i hor sa dirigentom Vojkanom Borisavlje- vićem u Centru Sava u Beogradu. – Na bini će uz šest članova mog benda biti više od 80 muzičara iz hora i orkestra Beogradske filhar- monije. Izvešćemo mnogo naših hi- tova i pesme koje, poput Buđenja ranog proleća , zahtevaju orkestar- ski zvuk. Centar Sava je odabran jer imamo brojnu publiku koja ra- dije sedi na koncertima na kojima nastupa i Filharmonija. Mnogo se radujem tom druženju i jedva če- kam koncerte. Koja vaša pesma najbolje opi- suje 35 godina staža? – Četiri i po decenije kari- jere najilustrativnije opisu- ju stihovi „U sali lom, go- Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Vesna Lalić
Koji koncert vam je zauvek ostao u sećanju? – Moj prvi nastup sa Ribljom čorbom , 1980. godine na Tašu. Prvi koncert sa mojom grupom 1984. u Domu sindikata. Kišni koncerti na Tašu 1985. i 2012. na Kalemegdanu. A kad ste bili u publici? – Imao sam oko 15 godina i bio pozitivno šokiran kad sam prvi put bio na nastupu grupe Deep Purple u Pioniru . To je bio prvi rok koncert inostranog benda koji sam slušao uživo. Imao sam jeftinu kartu za po- slednji red, ali su oni toliko odšra- fili razglas da se elita iz prvih re- dova, uključujući i neke gospođe u bundama, razbežala već posle pr- ve pesme u poslednje redove, pa
smo mi iz poslednjih redova pohrli- li pred binu. Sećam se da sam odu- ševljen stajao prikovan ispred Riči- ja Blekmura, mog tadašnjeg idola, koji je svirao gitaru sa četiri spo- jena Maršalova pojačala. Pet dana su mi zujale uši jer sam stajao oko 15 metara od tih pojačala. Koncer- te Rolingstonsa obožavam. Naža- lost, nisam imao priliku da čujem uživo koncert Princa u Beču, iako sam među prvima nabavio karte za prvi red, jer je neposredno pred taj koncert bio teroristički napad 2015. u koncertnoj sali u Parizu. Šta čini vašu dosadašnju dis- kografiju, plus pesme koje ste napisali za druge muzičare? – Počeo sam da snimam muziku u vreme ploča i kaseta. Diskovi su došli posle, oko sedam godi- na od osnivanja grupe Bajaga i Instrukto- ri . Snimili smo
Few musicians or artists can say that they’ve always been loved unreservedly by both men and women alike, young and old, people from all over the Balkans. For decades, Bajaga has succeeded like no other in fusing dierent musical tastes and reconciling the irreconcilable. And that has been the case for 35 years, but the good boy from the neighbourhood has so much more to say and play Malo koji muzičar ili umetnik uopšte može da kaže da ga oduvek bezrezervno vole muškarci i žene, mladi i stari, ljudi sa svih strana Balkana. Bajaga kao niko decenijama uspeva da spoji različite muzičke ukuse i pomiri nepomirljive. I tako već 35 godina, ali dobri dečko iz komšiluka ima još tako mnogo da kaže i odsvira INTERVJU: MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA INTERVIEW: MOMČILO BAJAGIĆ, AKA BAJAGA U SALI LOM, A JA POD ADRENALINOM A RUCKUS IN THE HALL, WHILE ADRENALINE CARRIES ME
re sa plafona kaplje voda pravo na mikrofon. I da- nas, sa mnogo profesio- nalnog iskustva, osećam isti adrenalin na bini.“ Čak i u danima kad je neko iz benda prehla- đen ili mu nije dobar dan, razmena emoci- ja sa publikom utiče na to da na sceni do- miniraju samo pozi- tivna osećanja. Baš je gušt kad u sali napra- vimo lom.
Koji posteri su visili na zidovima vaše ti- nejdžerske sobe? – Prvo sam okačio po-
ster Džimija Hendriksa, nje- gove fotke sa koncerta na ostr- vu Vajt. Imao sam i postere grupe Deep Purple , čak i T-rex. Sada bih toj kolekciji dodao poster Prinsa, Fren- ka Zape i, naravno, opet Hendriksa. Kako vam je uspelo da deceni- jama sačuvate imidž dobrog dečka iz komšiluka? – Ništa ja nisam specijalno ču- vao, nije moguće folirati se goto- vo 40 godina. Daleko od toga da sam još dečko, ali sam još gotivan lik iz kraja.
| 93
Made with FlippingBook interactive PDF creator