KO JE NAJBOLJI GITARISTA NA SVETU?
WHO’S THE BEST GUITARIST? THE BOY WHO YEARNS FOR A GUITAR! DEČAKKOJI ČEZNE ZA GITAROM!
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Vesna Lalić
P osle različitih muzičkih i krea- tivnih iskustava, saradnje sa big bendovima, rok i užn grupama i kamernim orkestrima na pret- hodnom albumu se intimno obratio svo- joj publici. Sam na gitari, majstor brzih prstiju, jedan od kraljeva žica – Vlatko Stefanovski. Ponovo će na jubilarnom 20. Gitar art festivalu obradovati sve lju- bitelje gitare, ovoga puta u duetu sa ma- estralnim Miroslavom Tadićem. Na kon- certu u Centru Sava odsviraće nastavak čuvenog Kruševa , a Vlatko će se još jed- nom naći u društvu u kojem se oseća kao kod kuće. – Okupiti gitariste, profesore, majsto- re koji izrađuju instrumente, trgovce i sve entuzijaste gitare na jednom mestu pra- znik je za sve nas. Pratim razvoj Gitar art festivala od samog početka i svedok sam svih uspona i padova… Koliko mogu, tru- dim se da dam svoj doprinos razvoju tog gitarističkog komjunitija… Sviraćete nam 16. marta opet sa Miroslavom Tadićem i predstaviti dugo očekivani projekat „Kruše- vo 2“. Šta ćemo čuti i kako uopšte izgleda saradnja takva dva maj- stora? – Miroslav i ja već imamo demo koji
smo snimili kod mene u studiju, ali smo daleko od gotovog albuma. Verujem da bi to moglo da se snimi ove godine, ali važnije je gde to snimiti nego kad. Ako želimo da nastavimo trend snimanja po značajnim akustičnim ambijentima, mo- ramo pronaći tačku na planeti gde to tre- ba uraditi. Imao sam veoma ambiciozne ideje u vezi s tim, ali ne želim ništa da pri- čam dok ne bude sve dogovoreno. Kad smo kod saradnje sa Miroslavom, to već dugo traje i ja naše sviranje nazivam ko- gnitivnom rezonancom. Bez gledanja kre- ćemo se u istom pravcu i skrećemo ule- vo ili udesno, bez dogovaranja… Na jednom od prethodnih festi- vala sam razgovarala sa Tomi- jem Emanuelom, koji je imao sa- mo reči hvale za vas, ali mi je rekao i da su ga namučili vaši ritmovi. Kako ste mu objasnili to nešto ma- kedonsko, može li se to objasniti? – Ja imam još više reči hvale za nje- ga… On je jedinstveni gitaristički genije, koji na akustičnoj gitari može da odsvi- ra skoro sve. A kad smo kod mog poka- zivanja Makedonije i Balkana, nisam in- sistirao na najtežim ritmovima, već sam prilagodio teme kako bi i njemu bile kom- forne za sviranje. Nije lako svirati nepra-
vilne ritmove ako niste rasli sa tom mu- zikom. A ideja nije da nekoga frustrirate, već da ga inspirišete. Čujete li se sa njim i Rozenbergom i nedostaju li vam „Kraljevi žica“? – Retko se čujem sa Stočelom, ali ve- rujem da ću ga sad videti na Festivalu. Naravno da mi Kings of strings nedo- staju i voleo bih da se ponovo okupimo, bar za jedan koncert. A Tomi mi je pri- znao da mu fali naše društvo. Prethodni album „Maternji jezik“ zapravo vas vraća jednostavno- sti, ali i korenima. Postoji li do- bra muzika danas u Makedoniji, u Srbiji, na Balkanu? – Na prvi pogled jednostavne stvari su najteže. Prihvatio sam rizik sa tim al- bumom i napunio dvorane samo sa jed- nom gitarom. Probajte, pa vidite koliko je to jednostavno… Da, postoji odlična muzi- ka. Neka vas ne brine ako je ne čujete ili ne vidite na televiziji. U Makedoniji je stasala jedna nova generacija pop-rok muzičara koja radi veoma zanimljive stvari. A džez muzičari se već dobro organizuju i prave čak i svoje big bendove. Da ne pominjem MK filharmoniju, koja ima novu dvoranu i koja je proširila repertoar sa dosta sa- vremenih muzičkih trendova i dešavanja.
| 107
Made with FlippingBook interactive PDF creator