Intervju / interview
ZORAN PREDIN, MUZIČAR ZORAN PREDIN, MUSICIAN REDOVNO DOLAZIM PO BEOGRADSKI VITAMIN I REGULARLY COME FOR THE BELGRADE VITAMIN, WHICH I NEED TO LIVE
Tekst / Words: Vera Nikolić Fotografije / Photography: Vesna Lalić, Jaka Ivančić
Ovaj preživeli heroj novog talasa, frontmen najpopularnijeg slovenačkog benda „Lačni Franc“, još nastupa za one koji nisu izgubljeni „u strašnom trouglu televizor–kauč–frižider“. Veruje da od muzike, buntovništva i prijateljstva nikada ne treba odustati S tihovi Zorana Predina i topli glas kojim ih već skoro četiri decenije peva odavno su pre- vazišli granice Slovenije i po- stali deo sentimentalnog vaspitanja publike različitih generacija. U neka- dašnjoj Jugoslaviji devojke su zbog njega učile slovenački, a momci ski- dali njegove fore. Predin je razbijao forme, pakovao najnežnija osećanja uz tvrde ritmove, pevao „ljubavne“ pesme državi i sistemu koji mu se nije dopadao i predviđao stihovima teška vremena koja dolaze. I danas ovaj preživeli heroj novog talasa ši- ri energiju i mudrost „mladima svih uzrasta“ i nastupa za one koji, kako kaže, „nisu izgubljeni u strašnom tro- uglu televizor–kauč–frižider“.
This surviving hero of the new wave, the frontman of the most popular Slovenian band, Lačni Franz, still performs for those who are not lost “in the terrible television-couch-fridge triangle”, because he believes one should never give up on music, rebellion and friendship U vreme kada ljudi odustaju od koncepta albuma, vi ste obja- vili dva za godinu dana. Kako ste se odlučili da u tako krat- kom roku objavite „Svako do- bro“ i „Akustičnu pusu“? – Ne pravim muziku za sveopštu upotrebu, već onu koja se sluša na stari način. Oba albuma će imati i vinilnu verziju, 50 minuta sa smislom aranži- rane muzike koja se sluša kao umet- ničko delo, od prve do desete nume- re. Treba im posvetiti neko vreme, kao kad čitaš knjigu ili gledaš utakmicu. U Beograd dolazite od 1983. Šta se od tada promenilo? – Najvažnije je ostalo isto: Beograd je veliki grad, urbana sredina puna no- vih ideja, stajaćih i pomičnih lepota i
mojih kolega, srodnih duša. Dao mi je mnogo lepih trenutaka i čini mi se da nijedna godina nije prošla da ni- sam došao bar dva puta. Dolazim po beogradski vitamin, koji mi treba za dalji život, po dozu srpskog humora, da pojedem i popijem nešto dobro, pogledam lepote koje nudi i vratim se posle tri dana, jer je za toliko sva- kog gosta dosta. I ne osećam te po- sete kao da dolazim u neku stranu zemlju, već kao da se vraćam u svet u kojem živim sve ovo vreme sa svo- jim srodnim dušama.
96 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator