Nazad na sadržaj
kompleksnost. Baš kao i Doi (1971, 1973, 1989), i Balint (1935/1965; 1968) vidi amae kao biološki potkrepljenu težnju/primarnu potrebu i želju za ljubavlju, a Fejt Betelard i Elizabet Jang- Bril ( Faith Bethelard i Elisabeth Young-Bruehl, 1998) smatraju da je Doijev amae očekivanje da se bude voljen na udovoljavajući način, koji one nazivaju negovanjem, koje je instinktivno i javlja se na rođenju. One, kao i Doi pre njih, predlažu ponovno razmatranje Ego-instinktivne hipoteze samoodržanja u odnosu na amae . U svetlu nešto skorijeg istraživanja veoma male dece koje ukazuje na veći kapacitet beba za aktivno učestvovanje, ’pasivno-aktivni’ spektar, koji se tiče amae , potrebno je dodatno proučavati. U kontekstu amae , ova aktivnost, bihevioralno posmatrana, na primer u Boulbijevim ( John Bowlby ) studijama privrženosti (1971), odražava unutrašnje iskustvo, gde je privrženost njegova bihevioralna manifestacija (Doi, 1989). Mogli bismo da postavimo hipotezu da psihoanalitički amae predstavlja slojevit koncept koji oslikava aktivnu instinktivnu-afektivnu težnju da se ljubav dobije pasivno, da nam se udovolji. Alternativa Doijevoj definiciji amae kao „želje-nagona” (1971) bila bi da se definicija amae preformuliše kao specifična forma odbrane, naročito rasprostranjena u japanskoj psihologiji, mada svakako svuda postoji, kako na Istoku, tako i na Zapadu. Mogli bismo onda da shvatimo amae kao odbrambeno dejstvovanje Ega, „molbu za udovoljavanje – dopuštanje”, koje posreduje između zahteva superega i zahteva ida, odnosno individualnih želja gde god da se nalaze u razvojnom životnom ciklusu. Ovaj oblik Ego odbrane je možda potreban za prilagođavanje krutom društvu koje zahteva nefleksibilni superego konformizam. Hijerarhijski red odnosa i grupno usmerenje, sa strogim poštovanjem pravila, uloga i ponašanja, gde privatne misli i emocije treba da se drže u tajnosti i gde se konflikti rešavaju stidom, po svemu sudeći su način da se izađe na kraj sa sklopom superega koji potiče iz feudalnog društva. Da bi se funkcionisalo sa ovim rigidnim ili zahtevnim očekivanjima, amae se oslanja na neverbalnu emocionalnu komunikaciju i odgovore sa empatijom, na „slatko” razumevanje za „dopuštanje” – „udovoljavanje”, kao neophodne odbrane od agresivnog nagona ili anksioznosti zbog mogućeg gubitka objekta. Amae ego posredovanje ostavlja mesta za privatni emotivni život osobe i dopušta neke načine izražavanja individualnih ljudskih nagona, bilo da su libidinalni ili agresivni. Amae je ukorenjen u identifikaciji sa preverbalnim doživljavanjem udovoljavajućeg staratelja koji ima sposobnost da oseti emocionalne potrebe i želje deteta na koje odgovara sa empatijom, analogno, možda, Vinikotovom (1965) konceptu „primarne majčinske preokupacije” koji karakteriše „uobičajeno posvećenu majku”. U ovom kontekstu, Vinikotovo razdvajanje sredinske majke koja pruža ego povezanost (držanje, nežnost, empatiju) i majke kao objekta, na koju su usmereni impulsi/nagoni ida, može da predstavlja kasniju verziju Frojdove rane podele na nežnu i čulnu struju ljubavi, gledano iz perspektive objektnih odnosa. Amae i amaeru bihevioralna komunikacija može se rasporediti u raznovrsna odbrambena delovanja, kao što su represija, regresija ili delimična regresija, poništavanje, reakciona formacija, „zajednička tajna” ili, čak, kao put ka sublimaciji.
9
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online