Nazad na sadržaj
i van domena principa zadovoljstva. Ova situacija je u izvesnoj meri dovela u pitanje teoriju snova. Snovi, od tog tog trenutka, više nisu uvek ostvarenje želja. Frojd (1920) je 1920. godine povezao pojam traume sa kvalitetom svojstvenim prirodi samih nagona, njihovoj generičkoj tendenciji da se vrate na prethodno stanje i, konačno, na neorgansko stanje. Traumatska dimenzija je internalizovana. Događaj postaje endopsihički. Okidač može da bude neki spoljašnji događaj, neka trauma , ali može da ima i endogeno poreklo. Negativna privlačnost traži, menja i preuzima, nekad čak i stvara spoljašnji događaj, uzimajući u obzir razradu lažne veze, lažne kauzalne teorije, sa ciljem modifikovanja ove negativne moći regresivne ekonomije.
III. POSTFROJDIJANSKA DEŠAVANJA
III. A. Nachträglichkeit u francuskoj psihoanalizi Priča o ovom konceptu se, međutim, ovde ne završava. On nastavlja putanjom koja dovršava odigravanje onoga što označava. Nakon prvog perioda očiglednog pojavljivanja, pa zatim nestanka, koji je prošao nezapaženo, ponovo se javlja u Francuskoj sa Žakom Lakanom. U tom trenutku, postaje osnovni koncept francuske psihoanalize, obnavljajući vezu sa francuskim poreklom (Šarko) samog procesa i njegovog dvofaznog karaktera. Primenjujući isti metod kao i Frojd, Lakan je skovao imenicu l’après-coup (neologizam), na bazi zajedničkog priloga i prideva après coup . Ali bila su moguća dva načina pisanja, sa i bez crtice. Kasnije, da bi utvrdili razliku u pisanju između imenice i prideva odnosno priloga, neki autori, kao Žan Laplanš, skovali su dva izraza na francuskom: après-coup i effet après-coup , ili su predložili (Šerve, 2006) da crtica bude rezervisana za imenicu: odatle l’après-coup (imenica) i après-coup (pridev i prilog). Zahvaljujući ovom stavljanju naglaska na Nachträglichkeit , Lakan je izrazio svoju zabrinutost zbog devalvacije koju je pretrpela psihoanaliza u posleratnim godinama, obeleženim psihologiziranjem i razvojnim ’ geneticismus-om ’, teorijom linerane i hronološke temporalnosti, kao i Ego psihologijom. U sebi svojstvenom stilu, Lakan je pokušao da prisvoji proces après-coup (Šerve, 2010). Zalažući se za povratak Frojdu, tvrdio je da delovanje après-coup-a nikad „ne prestaje” (1971); „priroda izgradnje simptoma je da bude nachträglich ” (1956); „sve tačke gledišta imaju obavezu da u svakoj prilici počnu od osnovnih principa, kao nachträglich, après-coup ” (1969, str. 295-307, kurziv u izvorniku); „ nachträglich (setimo se da smo ga mi prvi uzeli iz Frojdovog teksta), nachträglich ili après-coup preko čega je trauma uključena u simptom, otkriva temporalnu strukturu višeg reda (od retroakcije)” (1966, str. 839/2006, str. 711, kurziv u
199
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online