Nazad na sadržaj
one lokalizovane u subjektovom umu na takav način da ne mogu da dođu u međusobni sukob.” (Frojd, 1913, str. 29) Ovde Frojd iznosi ideju da osim konflikta između ideja i afekata, postoji, takođe, konflikt između samih emocija. Moglo bi se zaključiti da se ideja emocionalne ambivalencije koja se ovde obrazlaže, javlja u kontekstu rudimentarnih objektnih odnosa koji definišu ovaj period Frojdovog razmišljanja. U ovom periodu, njegovo razmišljanje okreće se ka uvođenju koncepta narcisizma (Frojd, 1914), jednog od polazišta mnogih teorija objektnih odnosa. Konflikt ovde poprima oblik borbe između investiranja u sebe spram investiranja u objekat ili, kako Frojd kaže, između narcisizma i izbora objekta. Ovo postaje naročito važno u Frojdovom radu na gubitku, identifikaciji i daljem razrađivanju konflikata u egu, u „Tugovanju i melanholiji” (Frojd, 1917). Frojd piše da um ne može da podnese gubitak nečega vrednog i potrebnog tako da, kada dođe do gubitka u spoljnjem svetu, taj objekat se smešta u fantaziju, i sada on postoji u unutrašnjem svetu; to je način da se porekne njegovo odsustvo iz spoljnjeg sveta. On piše: „Konflikt u Egu, koji melanholija zamenjuje borbom za objekat, svakako deluje kao bolna rana...” (Frojd, 1917, str. 258) Sa drugog stanovišta, ovo se može nazvati borbom za integraciju odsustva, što će kasnije postati važna dimenzija u Lakanovim ( Jacques Marie Émile Lacan ) razmišljanjima. Frojd započinje svoj naredni period razmišljanja u okviru topografske teorije tekstom „S one strane principa zadovoljstva” (1920). Ovde je agresivni nagon pridružen seksualnom nagonu i konflikt se konceptualizuje kao instinktivni nagon naspram odbrane/potiskivanja (Frojd, 1920). Razne vrste odbrane dovode se u vezu sa različitim fazama razvoja ličnosti. I dalje se smatra da anksioznost proizilazi iz potiskivanja (prva teorija o anksioznosti). Potiskivanje se uglavnom koristi kao sinonim za odbranu. U tekstu „S one strane principa zadovoljstva” Frojd (1920) predstavlja ono što u tom trenutku smatra primarnim konfliktom u umu, a to je onaj koji se odigrava između života i smrti u formi instinkta koji nastoje da preporode život i instinkta koji nastoje da ponove traumu, konflikt između stvaranja uzvišenih jedinstava i povratka neorganskoj materiji. Govoreći o zaokretima u razvoju svoje teorije instinkta tokom godina, Frojd jasno iznosi svoju osnovnu perspektivu o konfliktu: „Naši stavovi su od samog početka dualistički...” (str. 53) Frojd, takođe, ovde definiše razvoj kao posledicu konflikta. Govoreći o „instinktu za savršenošću” Frojd kaže: „Deluje da se fenomeni koji mu se pripisuju mogu objasniti ovim naporima erosa, imajući u vidu posledice potiskivanja.” (Frojd, 1920, str. 43) Konflikt između erosa i potiskivanja erosa stvara želju za poboljšanjem koja povećava kapacitet za sublimaciju, što je Frojd već istakao u svom radu o Leonardu da Vinčiju (Frojd, 1910), koji je obeležio početak primenjene psihoanalize.
22
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online