Nazad na sadržaj
idealizovana i progoniteljska stanja. Ova stanja se posle mogu povezati sa metaforičkim značajem aktiviranih objektnih odnosa u transferu (Kernberg, 2015).
III. C. Melanija Klajn i postklajnijanci I u klajnijanskim školama konflikt igra središnju ulogu, ali on počinje već na samom početku života, pre konsolidacije tripartitne strukture uma. Međusobno delovanje ove tri strukture koje su u ranoj fazi razvoja, pokrenuto konfliktom između nesvesnih impulsa iz Ida i odbrana Ega protiv njih, ojačanih pritiscima Superega, vremenski se pomera unazad, na vrlo rane nivoe razvoja, čime doprinosi izgradnji psihičke strukture. Borba između idealizovane ljubavi i destruktivne agresije kroz spliting, projektivnu identifikaciju, poricanje i omnipotentnu kontrolu, karakteriše psihički život od samog početka i proizvodi gradivne elemente psihičkog života tj. primitivne odbrambene konstelacije paranoidno-shizoidnih i depresivnih pozicija. Ova dinamika ističe dublju dimenziju nesvesnog konflikta koji se odigrava pre konsolidacije Ida, Ega i Superega kao tri jasno diferencirane strukture. Za klajnijanske i postklajnijanske analitičare, shvatanje da nesvesni konflikti deluju u ranim fazama razvoja pružilo je dokaz koji pomaže u razjašnjavanju i terapeutskom pristupu teškim psihopatologijama (kao što su granična organizacija ličnosti, narcisistička patologija, seksualna perverzija, poremećaji ishrane, antisocijalno ponašanje), koje karakteriše fiksacija na primitivne razvojne nivoe u kojima preovlađuju spliting i ostali primitivni razvojni mehanizmi (Kernberg 2005). To shvatanje podrazumeva da se nesvesni konflikti tiču svake afektivne psihičke strukture, kako one primitivne, koju predstavljaju internalizovani objektni odnosi, tako i one napredne, koja je sačinjena od tripartitne strukture koja je integrisala ono što čini internalizovane objektne odnose u Ego, Superego i Id strukture (Džozef – Joseph , 1989; Klajn, 1928; Sigal i Briton – Segal i Britton , 1981; Stajner – Steiner , 2005). U oštroj suprotnosti sa Ego psihologijom, Melanija Klajn je razvila svoju teoriju objektnih odnosa kao proširenje Frojdovih shvatanja psihe kao urođeno konfliktne. Važan rad Melanije Klajn o objektnim odnosima pojavio se 1935. godine, u hronološkoj relaciji sa knjigom Ane Frojd iz 1936. godine i Hartmanovim radom iz 1937. godine (objavljenim 1939. godine). Dok su se Ana Frojd i Hartman fokusirali na osobine Ega i to kako se Ego brani od Ida dok se prilagođava spoljnjoj stvarnosti, Klajn je zalazila u dubine unutrašnjeg sveta i načina na koji on komunicira sa spoljašnjim svetom, proširujući Frojdovo shvatanje Superega. Zanimljivo je pratiti razilaženje između Ego psihologije Frojda i objektnih odnosa Frojda u nekoliko radova napisanih u pedesetim godinama dvadesetog veka. Prvo je, 1952. godine, na Međunarodnom psihoanalitičkom kongresu, održan simpozijum o međusobnim uticajima u razvoju Ega i Ida. Klajn je tamo izjavila: „S obzirom da je razvoj Ega i Superega učvršćen procesima introjekcije i projekcije, oni su od početka neodvojivo povezani, a pošto na njihov razvoj vitalno utiču instinktivni nagoni, sve tri regije uma su od samog početka života u najtešnjoj interakciji. Shvatam da, govoreći ovde o tri regije uma, izlazim iz okvira teme zadate za diskusiju, ali moje shvatanje najranijeg detinjstva mi onemogućava da razmatram isključivo međusobne uticaje Ega i Ida” (Klajn, 1952, str. 59).
34
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online