Kultura Culture KARMEN, FIGARO, FIDELIO...MAM Raspevana Sevilja kao operska prestonica sveta Od Bizeove strastvene lepotice i Rosinijevog lukavog berberina, preko Mocarta koji je namučio Don Đovanija, sve do Betovenove jedine opere, svi putevi vode u vrelu Sevilju
Skandal, strast i sloboda bez kompromisa Godine 1875. u pariskoj Operi „Ko- mik“ premijerno je izvedeno delo koje će zauvek promeniti opersku umetnost. Njen tvorac, francuski kompozitor Žorž Bize, bio je neshvaćeni genije. U to vre- me francuska publika bila je naviknuta na sladunjave komedije i moralno čiste junakinje, a Bize im je ponudio sirovu, opsesivnu dramu o radnici u fabrici du- vana, ciganki Karmen, koja svoju slobo- du vrednuje više od samog života. Rad- nja prati mladog vojnika Don Hosea, čiji se miran i uređen život potpuno ras- pada onog trenutka kada upozna Kar- men. Opčinjen njenom lepotom i div- ljim duhom, on napušta svoju verenicu Mikelu, otkazuje poslušnost vojsci, pa čak postaje i krijumčar samo da bi bio pored nje. Međutim, Karmen ne trpi ni- kakve okove niti prisilu. Kada se zaljubi u toreadora Eskamilja, Don Hoseov ra- zum ustupa mesto tragičnoj ljubomori koja se završava fatalnim obračunom. Fascinantno je da Bize nikada u ži- votu nije kročio u Španiju. Svoju Sevilju stvorio je na osnovu istoimene nove- le Prospera Merimea, ali i kroz genijal- nu muzičku intuitivnost. Proučavajući španske ritmove komponovao je „Ha- baneru“ i „Segidilju“, arije koje su pul- sirale autentičnim ritmom Andaluzije. Premijera je bila katastrofa jer je publi- ka bila šokirana skandaloznim ponaša- njem likova, a kritika nepripremljena za sirovi realizam na sceni. Slomljen i uve- ren da je doživeo neuspeh, Bize je pre- minuo samo tri meseca kasnije, u 36. godini, ne znajući da je stvorio najizvo- đeniju operu u istoriji. Danas putnici mogu doslovno ho- dati kroz scene ove opere. Priča počinje ispred Kraljevske fabrike duvana, mo- numentalnog zdanja iz 18. veka. U tom impozantnom objektu nalazi se Rek- torat Univerziteta u Sevilji, a ulazak u unutrašnja kamena dvorišta pruža ta- čan osećaj mesta gde Karmen u prvom činu izlazi na pauzu i zavodi Don Ho- sea. Svoju šetnju nastavite ka obali re- ke i pređite most ka četvrti Trijana, me- stu gde su se nekada nalazile skrivene taverne u kojima se pevala „Segidilja“ i gde su se okupljali krijumčari. Konač- no, tragični rasplet opere vodi vas pred
A ko biste mapirali svetsku opersku baštinu ne po me- stima gde su dela premi- jerno izvedena, već po me- stima gde su smeštena, geografski centar operskog univerzuma ne bi bili Pariz, Beč niti Milano. Bio bi to grad na reci Gvadalkivir. Prema pe- dantnim muzikološkim istraživanjima, preko stotinu opera, od baroknih bise- ra do drama 20. veka, locirano je upra- vo u Sevilji. Za evropske romantike i klasiciste 18. i 19. veka, jug Španije bio je ono što je Orijent bio za pustolove: egzo-
tična, opasna, osunčana i strastvena granica Evrope. Mesto gde su se veko- vima ukrštale hrišćanska i mavarska kultura, gde su zakon i tradicija uvek bili u napetom dvoboju sa individual- nom slobodom, a strogost aristokra- tije sa divljim ritmom ulica. Sevilja je savršen dramski izgovor za zabranje- ne ljubavi, mačevanje pod balkonima i fatalne strasti. Za kulturne putnike, međutim, najveća čar leži u tome što operska Sevilja nije izmišljena. Njena libreta su stvarne ulice, zgrade i trgovi koji i danas stoje pod istim andaluzij- skim suncem.
34 | Opera » Opera
Made with FlippingBook interactive PDF creator