U novembru 1976. godi- ne na platnima američ- kih bioskopa pojavila se filmska priča koja nije imala nijedan adut kla- sičnog holivudskog blokbastera. Glavni glumac je bio nepoznat lik sa govornom manom, budžet skroman, a scenario na- pisan u naletu inspiracije za svega tri i po dana. Pet decenija kasnije „Roki“ ostaje ne samo jedan od najvažnijih spomenika svetske kinematografije već i univerzalna pop-kulturna metafora za svakoga ko se u životu bori protiv Golijata. Priča o nastanku ovog filma podjed- nako je dramatična kao i sama radnja na platnu. Mladi Silvester Stalone, u tom tre- nutku praktično beskućnik sa svega 106 dolara na računu, prisustvovao je legen- darnom boks meču iz 1975. godine u kom je potpuni autsajder Čak Vepner uspeo da izdrži čak 15 rundi protiv apsolutnog šampiona Muhameda Alija. Stalone je pre- poznao srž te drame u kojoj publika ni- je navijala samo za sportski trofej već za goli opstanak i dostojanstvo čoveka ko- me niko nije davao šansu. Scenario o Ro- kiju Balboi, trećerazrednom bokserskom talentu iz Filadelfije koji dobija priliku života protiv šampiona Apola Krida, pi- sao je u potpunom stvaralačkom zano- su. Kasnije je priznao da ga je u tom pe- riodu pokretao čisti očaj, rekavši: „Nisam imao šta da izgubim. Kada ste na samom dnu, jedini put koji vam preostaje jeste gore – ili kroz zid“. U tom najcrnjem periodu Stalone je spavao na autobuskoj stanici u Njujorku jer nije imao da plati stanarinu. Najteži udarac zadala mu je spoznaja da više ne- ma čime da hrani svog voljenog psa, en- gleskog mastifa po imenu Batkus. Sa su- zama u očima, ispred lokalne prodavnice prodao ga je potpunom strancu za svega 25 dolara. Međutim, samo nekoliko ne- delja kasnije, kada je scenario za „Roki- ja“ dobio zeleno svetlo, Stalone je uradio prvu stvar koja mu je pala na pamet – da- nima je čekao ispred iste prodavnice dok nije ponovo sreo čoveka koji je kupio psa. Kupac je znao da je Stalone dobio novac i tražio je basnoslovnu sumu, a Silvester je na kraju morao da plati čak 15.000 do- lara i ponudi mu sporednu ulogu u filmu kako bi vratio svog psa. Taj isti Batkus postao je zvanični filmski pas koji pra-
ti Rokija kroz sumorne ulice Filadelfije. Holivud je u početku želeo scena- rio, ali ne i anonimnog Stalonea. Studiji su nudili tada ogromnih 350.000 dola- ra za tekst, pod uslovom da ulogu pre- uzme prepoznatljivo ime kao što je Ro- bert Redford, Al Paćino ili Džek Nikolson. Stalone je odbijao svaku ponudu i insisti- rao da on glumi glavnog junaka. Na kra- ju je izgurao svoje i film je dobio zeleno svetlo sa skromnim budžetom od jedva milion dolara. Zbog nedostatka novca produkcija je postala prava porodična i gerilska ra- dionica. Staloneov otac Frenk dobio je ulogu čoveka koji zvonom označava po- četak i kraj svake runde u ringu, njegov brat Frenk Mlađi u filmu peva na ulici sa grupom prolaznika, dok se u spored- noj ulozi pojavila i njegova tadašnja su- pruga Saša. Uslovi snimanja rađali su i autentične anegdote: tokom čuvene sce- ne treninga u hladnjači Stalone je u žaru glume udarao u sirove polutke zamrznu- tog mesa toliko snažno i neprekidno da je trajno oštetio kosti i zglobove na ša- kama. Tvrde, autentične ulice Filadelfi- je i muzička tema Bila Kontija („Gonna fly now“) stvorile su na kraju vizuelni i zvučni identitet filma koji miriše na znoj, vlagu i – trijumf! „Roki“ je ušao u istoriju kao prvi sportski film koji je osvojio „Oskara“ za najbolji film, od ukupno deset nominacija. Ali to je bio tek početak epopeje koja tra- je pola veka. Film je prerastao u gigant- sku franšizu sa šest zvaničnih nastava- ka („Roki II“ do „Roki Balboa“), da bi se
kasnije nastavio preko izuzetno uspešne nove trilogije „Krid“. Kroz te decenije Roki je evoluirao od autsajdera do šampiona, a muzika je pratila njegovu transforma- ciju. Treći nastavak nam je podario ne- prevaziđenu hroniku motiva, pesmu „Eye of the tiger“ grupe „Survivor“, čiji je pre- poznatljivi uvodni ritam postao global- na zvučna šifra za borbu i neodustajanje. Kulturni uticaj ove priče poprimio je toliko nadrealne razmere da se prelio i da- leko van granica Amerike. Pored bronza- nog spomenika na čuvenim stepenicama ispred Umetničkog muzeja u Filadelfiji, spomenik Rokiju Balboi podignut je 2007. godine i u vojvođanskom selu Žitište u Srbiji. Ova neobična postavka privukla je svetske medije, pokazavši da je priča o čoveku koji neprestano ustaje kad ga sruše, rezonovala jednako snažno u ba- natskoj ravnici kao i na američkom kon- tinentu. Za sve putnike na direktnim le- tovima za Njujork poseta Filadelfiji i trk uz te čuvene stepenice ostaju nezaobi- lazno hodočašće. Filadelfija je praktično „u komšiluku“. Udaljena je svega 150 ki- lometara od Njujorka, a najbrža opcija je voz „Amtrak“, koji sa stanice na Men- hetnu stiže u centar Filadelfije za samo 1 sat i 15 minuta. Ako idete automobi- lom ili autobusom, put traje do dva sata, u zavisnosti od gužve na izlazu iz grada.
Tekst / Words: Jelena Pantović Fotografije / Photography: Profimedia.rs
Jubilee » Jubilej | 39
Made with FlippingBook interactive PDF creator